Marko je rat svojoj lepšoj polovini objavio negde u proleće 72’, iz razloga koje je i sam već par dana kasnije zaboravio. Zapravo, izrečeni razlozi su ionako bili samo formalni, a jednostavna istina se krila u činjenici da je svoju ženu smatrao neambicioznom i dosadnom osobom, sa kojom je posle odlaska u penziju, bio prinudjen čitave dane provoditi.

Mila, fina i tiha, za razliku od svog muža, seljačkog sina opismenjavanog na posleratnim letnjim partijskim kursevima, bila je skromnog gradjanskog porekla, spremna za ljupke osmehe iz sene svog zaštitnika, vaspitana u duhu koji je skromnost propovedao kao najvišu vrlinu, ali ipak otmenog držanja i stamenog predratnog gimnazijskog obrazovanja. Na Markovu žalost, u vreme izgradnje boljeg i pravednijeg društva, u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, ljudi takvog obrazovanja bili su itekako potrebni, te se nekako desilo da je Mila, na mestu sekretarice u OUKPJ, zaradjivala iznos za tričavih sedamnaest hiljada tadašnjih dinara veći od onoga koji je, sa sve ratnim beneficijama, zaradjivao njen suprug.

Već početkom šezdesetih ona se, na Markovo insistiranje, a na osnovu lažne medicinske dokumentacije koju je obezbedio porodični prijatelj, prevremeno penzionisala, te se sasvim posvetila vaspitanju dva sina, a oni su, opet, prilično rano, kako u zdravim porodicama biva, podigli svoja krila u odleteli da grade sopstvena gnezda.

Marko je radio, a Mila sedela u kuci.
Hmm… Istini za volju, Marko je sedeo na poslu, a Mila je radila po kući, no ipak, u očima sveta, koga je i ovaj bračni par bio deo, postoji samo jedna, prva pomenuta varijanta. Ako već  idemo u formalnosti, ni kuća nije bila kuća, vec stan na drugom spratu jedne od onih sivih, masivnih zgrada, koje neodoljivo podsećaju na betonske golubarnike…
U svakom slučaju, te godine njenog praktičnog i njegovog formalnog rada, bile su po brak, a i same supružnike, najbezbolnije.

Na početku rekoh da se ni akteri sami ne sećaju zvaničnog razloga zbog kojeg je hladni rat objavljen, ali mogao bi biti, na primer, u nedovoljno soli u jelu koje je Mila pripremila, a koje je tipično za Markov zavičaj i za koje je on emotivno bio vezan.
Nakon Milinog gnusnog čina u slučaju “Nedovoljno soli”, Marko odlučuje da sa svojom suprugom ne govori, a svojoj odluci ostaje dosledan naredne dve decenije. No, ne samo to, već izvodi i vrlo kreativan zahvat koji ovoj, inače sasvim dosadnoj i svakidašnjoj priči, daje novi ton i uvodi je u anale priča o bračnoj mržnji iz naših krajeva.
Naime, u jesen 1975, na godišnjicu braka, Marko Timotijević, za svoju ženu Milu, u prodavnici “In memoriam”, kupuje najskuplji hrastov sanduk za pokojnika, i plaća (uz velikodušnu napojnicu!) dva radnika koji sanduk odnose na terasu njihovog stana. Miline reakcije, što je njenog supruga dodatno iznerviralo, osim čudjenja, uopšte nije bilo, a terasu (ponovo suprotno njegovom očekivanju) nije izbegavala, već je, kako se činilo, cveće počela negovati još posvećenije nego ranije. Ni Marko nije ostajao dužan, te je, dok su ostali penzioneri tople dane provodili uz šahovske table na klupama po parkovima, on brisao, krpio rupice, sanirao posledice kiša i vetrova, lakirao, i ko zna šta sve nije radio sa sandukom koji je namenio svojoj lepšoj polovini…

Kako su godine prolazile, terasa porodice Tomotijević postala je prava atrakcija za većinu sveta koji je prolazio tim krajem grada. Neretko se dešavalo da se prolaznici sudare pošto su im pogledi, umesto na put kojim idu, bili uprti ka drugom spratu i balkonu sa koga su se smešile 72 vrste kaktusa, 12 filadendrona, 3 drvceta zivota, 8 ogromnih saksija muškatla svih mogućih boja, a koje je sve, ponosno čuvao, kraj vrata naslonjeni  mrtvački sanduk.

Danas je na prvom programu državne televizije emitovana emisija “o nezavidnom materijalnom položaju penzionera u okolnostima tranzicije”. Gosti su bili ugledni predstavnici dve naše najveće partije, a publiku su činili članovi udruženja “Treće doba”…

– Znate li vi, gospodine ministre, mnogi od penzionera u našoj državi, a verovatno i u ovom studiju, žao mi je što moram navesti ovaj tužni primer (efektna pauza) , nemaju novca da sahrane svoje supružnike kada ih smrt zadesi – poentira opozocioni prvak, a kamera lukavo, na tren, zumira zbunjeno lice ministra, pa prelazi na pognute glave članova “Trećeg doba”…

Sad… Ja verujem da je političar iz opozicije  imao prava.

 Ali, takodje, poznajem i gospodju izvan te tužne statistike, koju je brižni suprug poštedeo takvih problema nakon što  je preminuo.

Dragi prijatelji,

Portal www.zlipodstanar.com nalazi se pred zatvaranjem. Razlog: nedostatak novca za održavanje vitalnih funkcija sajta. Već mesecima se, čitaoci to znaju, borimo za opstanak: samo zahvaljujući njihovim donacijama, uspeli smo da nekako preživimo, ali danas, sa obavezama prema hosting provajderima, agencijama, prema maloj ekipi zaposlenih koja već četiri meseca nisu primili nikakvu platu, prema mnogobrojnim saradnicima koji mesecima rade besplatno, uzgred suočeni sa troškovima stanarine, telefona, ubitačnih poreza… u situaciji smo koja ne sluti na dobro.

Ukratko: imamo 20 dana da pokušamo da učinimo sve što je u našoj moći da održimo ovaj jedini pravi regionalni portal. Politički pritisak Tadićevog režima preko marketinških agencija koje drže Tadićeve dahije (Dragan Đilas, Nebojša Krstić, Srđan Šaper) jeste test za svakog od vernih čitalaca Zlog podstanara a kojima se ovim putem obraćamo.

Ako ste u mogućnosti da nam pomognete da Zli_podstanar  opstane i ostane ono što jeste: potpuno nezavisno, kritičko, antifašističko i antinacionalističko glasilo, beskompromisno u želji da se krvava prošlost nikako ne zaboravi te da i dalje pišemo o svim zločinima učinjenim u naše ime – uz prisustvo najeminentnijih novinarskih imena u regionu, pomognite nam što pre! Možete koristiti plaćanje preko interneta, možete preko e-maila support@zlipodstanar.com dobiti sve informacije kako novac da uplatite iz inostranstva, možete, konačno, doći u našu redakciju  i na licu mesta suočiti se sa silesijom svih naših problema, uz besplatnu kafu.

Ako ne možete da nam novčano pomognete, možda znate one koji su voljni da nam pomognu na razne načine: ljude koji bi svoje kompanije oglašavali kod nas, možda znate nešto što nam na pamet ne pada – izvolite, javite nam se i javite drugima šta se dešava podstanaru.

Redakcija Zlog_podstanara ovih će dvadesetak dana raditi bez prestanka; učinićemo sve da pokušamo da ovu finansijsku katastrofu prevaziđemo.

To dugujemo ne samo sebi već i najboljim čitaocima na svetu – čitaocima Zlog_podstanara.

PS. Za sve informacije, ako želite, možete nas pozvati telefonom

*Narednih dana povodom situacije Zlog_podstanara objavljivaćemo tekstove naših novinara i urednika, kao i naših spoljnih saradnika.

**fotografija preuzeta sa Emersons8 Flickr strane

Koliko je ta krv zapravo jeftina govori i podatak da je samo prvih pedeset srećnika moglo da trampu izvrše, dok se ostalima preporučuje da iznos od gotovo polovine prosečne mesečne zarade obezbede na druge načine.

Ovako nešto, do sada nezabeleženo u civilizovanom i necivilizovanom svetu, postiglo se zahvaljujući dugogodišnjem požrtvovanom radu eksperata ove organizacije. Doduše, nov je izravan pristup, gde se kaze da se ulaznice poklanjaju onima koji krv poklanjaju. Do sada je recimo bilo normalno da poklanjate novac ginekologu koji vam pokloni obećanje da vam neće osakatiti ženu, ili ako ste posebno darežljivi može vam pokloniti i obećanje da je neće nazivati kurvom koja je znala da širi noge, a sada vrišti dok je čika doktor poradja.

Dakle, ostaje nam samo da uživamo očekujući koncert Madone, sa nadom da će nam organizator ponovo izaći u susret, tj. pokloniti ulaznicu u zamenu za, recimo, bubreg.

*fotografija preuzeta sa strane Morgansmusigs.

[ratings]