Izgleda da je ova subota na zagrebačkim ulicama bila jako uzbudljiva.

Nakon ogromne medijske kampanje koju su Lepoj Breni obezbedile hrvatske patriote, neposredno pred koncert odlučili su i da je uživo pozdrave uzvikujući “Mi smo Hrvati!”. Valjda je smisao poruke bio u tome da ih ova velikosrpska pevačica prepozna, a ne zameni za Rumune ili Bugare, recimo.

Kako izveštači javljaju, medju prisutnima ispred hale nalazio se i veliki broj obučenih u crne odore, tzv. darkera, što ukazuje da je Brenina publika zaista vrlo različitog profila.

Kako je sam nastup protekao nije posebno opisano, te osim podatka o 20 000 prodatih ulaznica, nema gotovo nikakvih informacija.

Kako kroz internet medije provejava; poštena hrvatska inteligencija se zaista gnuša izvodjenja ultranacionalističkog songa “Da mi kupiš Mile, suknjicu od svile”, u vreme dok se osporava glazbena estetika najveceg darkera  Hrvatske.

Drugi značajan  dogadjaj nesumnjivo je parada homoseksualaca, te sukobi na ulicama policije  i ponovo patriotskih snaga. Vrlo naporan dan za hrvatske patriote.

Teško je dokučiti koliko je tamo bilo homoseksualaca, a koliko tek ljubitelja izmišljenog ideala Zapadne Evrope, čije se marširanje najbolje objašnjava onom izrekom o žabi koja je videla kako se konj potkiva, pa i ona podigla nogu.

Na jednom portalu naleteh  na zanimljiv komentar izvesnog Zorana:

Danas sam se čak potajno nadao da će biti nasilja, kako se na temelju lošeg iskustva više ne bi imalo muda za pokrenuti ovakvu sramotu i jad.

Odlučio sam se registrirati jer sam tu pročitao sve i svašta, nešto me šokiralo, nešto bih ‘iksao’ ali dobro. Ja sam također homoseksualac i za to zna i moja obitelj i prijatelji i cijelo društvo u kojem se krećem, već nekih 10ak godina. Moj dečko je malo mlađi i tek je ‘izišao iz ormara’.

Imam puno prijatelja koje bi se moglo zvati desničarima i, možda će vas ovo začuditi, ali potpuno su tolerantni. Jednostavno ih ne zanima što ja i dečko radimo unutar svoja četiri zida, a ionako je i jednom i drugom bezveze držati se za ruke ili žvaliti se u javnosti, tako da oni ni ne osjećaju da sam homo. Kad sam tek otkrio svoje sklonosti izgubio sam određeni krug prijatelja, koji su tobože bili liberalni i tolerantni, a jedan od tih smradova, valjda razočaran, čak je i nasrnuo na mene ali je izvukao deblji kraj.

Ovi što rade parade su oni kojih se mi normalni homoseksualci sramimo, jer te pičkice samo izazivaju gnjev heteroseksualnih građana svojim gologuzim kičem. Također smo zbog njih predmet ismijavanja, jer nas se doživljava kao neke feminizirane tetkice, što većinom nije istina.

Bilo bi dobro da se ovakve parade više ne održavaju, jer se radi o običnom provociranju koje nam nikako ne pomaže, samo odmaže.

Danas sam se čak potajno nadao da će biti nasilja, kako se na temelju lošeg iskustva više ne bi imalo muda za pokrenuti ovakvu sramotu i jad.

Kako god bilo, vreme je okrenuti se  važnijim poslovima. Recimo, možete potražiti najnoviju hit knjigu “Čačkanje nosa – najbolji uglovi” ili manje stručnu  “Čačkanje nosa for dummies”.

Šta ja znam… budimo kreativni.