Kako bi se dodvorili ukusu publike, kao pametno mi se učinilo odgovoriti na pitanja kojim ih je Google do nas doveo. Takodje, na taj način i ovom pretraživaču se ugadja, a znate i sami koliko je Google, taj odlični dodatak Facebooku i Twitteru, važan za naše  živote.
No, da ne bi suviše okolisali predjimo odmah na stvar.
Ovoga puta osvrnućemo se na najzanimljivija  pitanja koja su postavljana tokom prethodne nedelje.

Skidanje jakne na razgovoru za posao
Vrlo pametno pitanje, mora se priznati. Za odgovor smo konsultovali kako domaće, tako i inostrane stručnjake, a odgovor je zaista logičan. Ukoliko je prostorija u kojoj razgovarate sa poslodavcem topla, obavezno zadržite jaknu na sebi, a ukoliko je u prostoriji hladno jaknu skinite. Tako ćete poslodavcu dati do znanja da ste spremni raditi pod bilo kakvim uslovima, štaviše da posao za koji aplicirate stavljate u vantelesne sfere… Jednostavnije rečeno, da mu predajete i dušu i telo.

Posle vina mi ide krv na nos
Predjite na pivo ako vam to smeta, mada kažu ljudi sa je zdravo kad povremeno ide krv na nos. Zapravo, ako vam smeta krv dok pijete, a uvidjate da potrebu za puštanjem krvi, možete se povremeno volonterski angažovati kao sparing partner po bokserskim klubovima. Takodje, puštanje krvi odlično izvode i političati vladajućih partija, te svi službenici državne uprave. Ako ne možete priuštiti televizor ili dnevne novine, idite do najbližeg šaltera u vašoj okolini i zatražite bilo kakvu uslugu. Takodje, do puštanje krvi možete doći i ako postavite na YouTube novi film Slobodana Bobe Popadića…
Zaista,  alternativa je mnogo, a izbor je samo vaš.

Lolita nabokovski citati
Ove sjajne citate možete naći na web adresi www.markovidojkovic.com, koji je poput vas ljubitelj mudrosti.     Nalaze se odmah ispod citata Tolstojevskog, levo od citata samog  vlasnika sajta, književnika Vidojkoviča.

Bockanje na feisbook

Za backanje na feisbook koristi se  štap naoštren poput onog kojim je ubijen Sava Savanović. Najbolji modeli se mogu pronaći u TC Ušće u Beogradu, a detalje u vezi samog bockanja, kao i preporučene tehnike uskoro će vam objasniti gosposdin Siniša Radanović, naš ugledni  stručnjak za feisbook problematiku.  A ako vas možda zanima bockanje na tviter, imam par saveta za vas, dok bi vam Zoran Plavšić mogao pomoći kod bockanja kao takvog, koje zalazi u filozofske sfere.

Toliko za danas. Sad idem da namirim stoku, a onda počinjem opširan tekst o najnovijem Ajfon telefonu, kako bi znali da li je bolji beli ili roz. Takodje, i odlično pitanje “Da li su ikad izvučeni loto brojevi” neće ostati neodgovoreno.

Čitajte nas i u narednom broju!

Najpre sam proverio svoju farmu, nahranio životinje i proverio useve. Onda sam video kako stoji moja mafijaška organizacija i da li je bilo nekih problema tokom noći. Istovremeno sam proverio, u jednoj ratnoj igrici, da li su neprijatelji napali moje selo i silovali žene i decu kako bih im uzvratio istom merom kad se budu najmanje nadali, a to znači po danu, dok su na poslu. Svratio sam u svoj virtualni kafić i razmislio o tome uz virtualnu kafu i virtualnu vodu. Kafa je bila previše gorka pa sam dodao malo virtualnog šećera i istovremeno po jednu kafu poslao svim svojim prijateljima da ih razveselim. Uzvratili su mi virtualnim poklonima. Zatim smo menjali naše virtualne sličice popunjavajući virtualni album.

Još nisam ni doručkovao, a već sam dosta značajnih poslova na Faceu obavio. Pre doručka sam proverio šta sam u egipatskom horoskopu jer mi danas situacija u srpskom horoskopu nije najbolja, pa da vidim da li egipatski astrolozi daju bolje izglede. Postavio sam i jedan album sa 45 fotki. Otišao sam da doručkujem jer sam od virtualnog FB doručka obično brzo ogladneo pa sam pojeo dva sendviča nagađajući koliko će ljudi da lajkuje moje fotke tokom doručka. Hitrim koracima sam se uputio za radni sto. Imao sam dva lajka i dva komentara, čak i jedan smajli. Extra.

Međutim, neko me obrisao tokom noći i umesto 857 imao sam samo 856 Facebook prijatelja. Celo jutro me mučilo to kome sam se zamerio pa me skinuo sa spiska prijatelja. Ali, vratio se u 10.30 izgubljeni prijatelj. Izgleda da se Face malo zabrojao. I tako sam srećan promenio status. Nisam ga menjao od jutra kad sam obavestio ljude da sam se probudio, poželeo im dobro jutro i rekao šta sam sanjao. Odmah su se javili i moji prijatelji da mi protumače san i da mi kažu šta su oni sanjali. Lepo je kad čovek ima toliko online prijatelja, uvek spremnih da pomognu i komentarišu. Tako uvek može da se zabavi i da se na nekoga osloni. Obavestio sam ih da sam jeo slanu večeru i popio dve čaše vode, kao i da idem da se ošišam. Pre toga sam ostavio deset pesama sa YouTubea da imaju šta da slušaju dok se ne vratim. Tokom šišanja sam provukao ruku ispod plašta i zagledan u telefon obavestio ljude da sam se upravo ošišao.

Dok sam učitavao drugi album sa putovanja po Evropi, skoknuo sam na chat da malo brbljam s nekoliko ljudi. Kad se broj otvorenih prozora popeo na devet, ja sam otišao offline jer su me smarali. Konačno, poželeo sam srećan rođendan svima koji su toga dana rođeni. Dok nije bilo Facebooka teško sam mogao da se setim i meseca u kom su moji prijatelji rođeni, a za neke nisam znao čak ni godinu. A sad znam tačan datum rođenja skoro svih mojih hiljadu prijatelja. I onda neki kažu da Facebook nije koristan!

U međuvremenu su osvanule nove fotke mojih prijatelja pa sam krenuo da listam albume. Ne znam kako smo se družili pre Facea. Morali smo da idemo jedni kod drugih i da gledamo fotke u albumima, što je i tada bilo jako zanimljivo. Ovo je bilo mnogo jednostavnije. Komentarisao sam, a ubrzo se opredelio samo za lajkovanje jer nisam imao vremena za komentare, ovako je bilo mnogo brže, a i nisam morao mnogo da se mučim i umaram mozak. Kako seješ tako ćeš i da žanješ, tako će i oni meni da uzvrate komentar i kažu da je extra fotka dok tagovan stojim ispred Ajfelove kule, ili dok ležim na plaži. Neke moje drugarice su postavile extra fotke s letovanja. Bile su u kupaćim kostimima. Valjda su ih njihovi muževi ili frajeri fotkali pa da njihove žene i devojke mogu da se pohvale lepim telom pred Facebook korisnicima. Sve se lepo videlo i ja sam uživao narednih pola sata.

Jedna Jelena je upravo javila da obilazi NYC (Njujork za one koji nisu svetski tipovi pa ne znaju šta znači NYC), dok je jedna Dragana slala slike direktno iz Praha-e. Rekao sam im u komentaru da sam srećan zbog njih, i zahvalio se na predivnim fotkama. Treća je bila u prelepom Zakintos-u, dok su dva moja druga stavili albume sa Sziget-a i iz Muenchen-a. Facebook je zaista cool. Osećao sam se kao da sam i sam tamo kad sam video slike.
I ja sam se pohvalio pa sam okačio sopstveni snimak s koncerta Killersa i Depeche Mode da i drugi uživaju kad već nisu mogli uživo kao ja. Jedan mi je napisao da se ništa ne vidi i koji sam kurac stavljao to šuštanje u mraku, a ja sam mu rekao da je smarač i hater i da hejtuje negde drugde i kaznio ga na najokrutniji mogući način izbrisavši ga sa liste svojih Facebook prijatelja. Namerno sam postavio i opciju „Travel – Where I’ve been“ na svoj profil. Tu su bile označene države u kojima sam bio, da se pohvalim pred svima i da me više cene i da izazovem dodatno poštovanje zbog svojih uspeha. A i da sam ne zaboravim gde sam sve bio.

Promenio sam status i proverio igrice još jednom, nakon što sam dodao devet novih prijatelja i poslao zahteve na još sedam adresa. Da bih povećao broj prijatelja i da bih imao nekog online kad svi spavaju a ja ne, otvorio sam dupli profil. Još jedan svoj, samo sam stavio drugu sliku i drugi e-mail. Sprijateljio sam se sa samim sobom i sam sebi slao poruke. Da bude uverljivije, ja sam uključio i dva kompjutera pa smo chatovali međusobno, za svaki novi redak trebalo je samo učiniti nekoliko koraka do drugog kompjutera.

Dok se ne sakupi više novosti na početnoj strani, ja sam se zabavio ispunjavanjem testova. Najzanimljiviji su mi bili Koji si štrumf, Koje te oči vole, Šta ti kaže baba Vanga, Šta ti kaže Gorčin Stojanović, Šta o tebi misli Teofil, Ko je tvoj anđeo čuvar, Šta si zaista u horoskopu, Koja marka odeće je za tebe, Koji auto ti odgovara, Kako ćeš da izgledaš za dve godine, Koja si krvna grupa i ko od poznatih je ista ta, Šta si bio u prošlom životu (princ), Koja si karta u špilu od 52 (osmica pik), Koja si loto kuglica (kuglica broj 26), Koji si element u periodnom sistemu (sumpor), Koje je tvoje bosansko ime (Sulejman) i Koja je prava vera za tebe.

Napisao sam i novi status. Nisam ga menjao već 40 minuta, misliće ljudi da sam umro. Razmislio sam šta da napišem. I setio sam se – jedva čekam zimuuuu i skijanjeeeeee, a na moruuuuu je bilo suuuuper, ronjenje je zakon. Odmah sam dobio dva lajka. Da se ne lažemo, zaslužio sam ih.

Oglasio se moj mobilni telefon i obavestio me da mu je baterija prazna. Nema veze, neka se ugasi, da me ne uznemiravaju dok sam na Faceu.

I dok sam ja tagovao prijatelje i razgledao fotke, nestalo je struje. Pretpostavio sam da je to zbog nekih radova. Pa što ne rade između 3 u noći i 6 ujutru, kad mi korisnici Facebook nismo online? Strašno! Ne znam šta je gore moglo da me zadesi toga dana. A telefon samo što se nije ispraznio.

Pozvao sam taksi.
- Vozite me u najbliži internet klub – rekao sam.
- A gde ima? – pitao me je taksista.
- Pa nađite negdje, hitno je. Vi ste taksista, treba da znate. Kako znate gde je železnička stanica…
- Reci mi ulicu i odvešću te, ovo je kao da mi kažeš da te vozim kod Zorana. Kako ja znam gde Zoran živi i na kojeg Zorana misliš.
- Vozite me brzo u centar pa ću negde da nađem. Podne je već prošlo, a ja se još nisam učlanio niti u jednu jedinu grupu. Strašno!

Imao sam sreće i naleteo sam na cyber klub. Zauzeo sam računar i ulogovao se. Nisam znao kad će struja da dođe pa sam odlučio da naredna tri sata provedem u klubu, verujući da radovi neće trajati duže. U međuvremenu sam video da ništa od chata s ribom koju sam dodao i s kojom sam dvaput chatovao jer se dogovorila s drugaricom da kafenišu toga dana.

Odlučio sam da se učlanim u grupe i da tako iskoristim vreme. Birao sam one zabavne, kao i one koje će da ulepšaju i moj, ali i druge živote.

I ređale su se grupe: Svi mi koji imamo FB profil ili poznajemo nekoga ko ga ima; Ako sakupimo 100 000 članova Angelina Jolie dolazi u Srbiju; Idu dva čoveka ulicom, jedan je na Facebooku a drugi je isto extra; Nađi svog FB dvojnika (našao sam dva, jednog u Meksiku i jednog u Japanu); Nađi svog FB prijatelja koji ti je rođak koga nikad nisi video; Svi mi koji se prezivamo na „ić“ ili poznajemo nekoga čije se prezime završava na „ić“; Svi mi koji smo bar nekad stali u govno (pridružo sam se da podelimo iskustvo, a onda sam video da to neprijatno iskustvo deli 112 000 ljudi); Svi mi koji volimo jednoroge (extra životinja); Svi mi koji dižemo tonu iz benča; Ajde da vidimo da li možemo u grupu da sakupimo više Novosađana nego što ima Beograđana; Svi mi čije ime počinje na B ili volimo nekoga čije ime počinje na B, ili poznajemo nekoga koji voli nekoga na slovo B; Gledajte online filmove sa srpskim prevodom; Kupujte divikse i Bosanci vratite nam bioskop u Novom Sadu; Saznaj ko ti gleda profil; Saznaj ko ti dvaput dnevno gleda profil; Saznaj ko ti je prošlog leta gledao profil; Saznaj ko ti nikad ne gleda profil; Saznaj ko ti greškom gleda profil… To je bilo od posebne koristi i zaprepašćujuće jer se ispostavilo da mi prijatelji gledaju profil. Neverovatno! Evo, daš im da ti budu FB prijatelji, a oni ti gledaju profil, kakvi su to ljudi…

Zatim sam se učlanio u još neke grupe: Haruki Murakami, Koeljo, Bukowski, i Marko Vidojković da vide da vole da čitam super knjige; Tarantino i Filmovi Tim Burton-a da vide da sam filmofil; Otvorena vrata i Prijatelji da pokažem da sam urban i da volim humor; South Park da vide da sam buntovan, duhovit i do jaja; Dali i Svi mi koji volimo Endi Vorhol-a jer volim pravu umetnost; dodao sam grupu MMMMM medovača da vide da volim i da popijem i da sam u trendu, pa Tamburaši i Zvonko Bogdan jer volim tradicionalnu muziku i pravo veselje, Nismo mi nikad bili radikali, ne, ne, nismo i Frajle jer sam u toku, Đole Balašević da vide da sam tolerantan i svagde rado viđen i da sam panonski mornar koji je imao dedu i konje i fijaker u štali, David Guetta jer sam baš urban i volim dobar provod, National Geographic jer sam svestrani intelektualac koga sve zanima, Svi mi koji smatramo da je čitanje korisno da vide da sam načitan, Mrzim ljude koji mešaju reči jel i jer, da vide da sam pismen, Ne znam se piše odvojeno da vide da znam da odvajam, Kako cu nekom da jebem mater, Da ti jebem mater ja malo.. a ??, Potreban je samo jedan prst da ti kažem šta mislim o tebi :), da dam do znanja da sa mnom nema zajebancije, brate, Izadjem ti ja iz kafane, i skoci beton i udari me u glavu…:D da opet vide da volim druženje, šalu i humor. Da sam ekolog pokazao sam u grupi Ukinuti plastične kese! pa sam one tri što sam doneo iz radnje prethodnog dana odmah bacio u smeće da se ne vide. U mojoj prodavnici ih ima, to je zato što vlasnik prodavnice očigledno nije član te grupe. Unlike, unlike.

Mrzim kisu, hocu lepo leto!!!, video sam i kliknuo da se pridružujem, što će sigurno da utiče na prolepšanje vremena ako nas se sakupi 100 000. Prihvatio sam i ulazak u grupu jedne divne mlade dame koja je otvorila fun page za svog prepametnog i preslatkog psića Hektora. Rasnog, naravno. A dao sam i podršku nekima koji su se zalagali na pravdu na suđenju ili za slobodu osuđenog. To će sigurno mnogo značiti, na sudu će sudija uzeti u obzir kad mu kaže da ima podršku 700 ljudi na FB-u. To je onda sasvim druga stvar“, reći će sudija kad mu iznese podatak o podršci. I novinariBlica će navesti taj podatak u potrazi za pravim i proverenim vestima.

Osetio sam glad pa sam pristupio grupama posvećenim sarmama, palačnikama, smokiju, eurokremu i plazma keksu. Tu sam mogao videti fotke kako izgledaju, na primer, palačinke, a i raspravu da li su bolje palačnike s nutelom ili eurokremom, pa sam otvorio i grupu za sve nas koji više volimo palačinke s nutelom i već sam imao 30 000 članova. Stigla mi je i pozivnica za grupu Mmmmm, plazma, obožavam plazmu i odmah sam se učlanio da budem u toku.

Tu je bio i Politikin zabavnik, iako to nisam nikad čitao, ali čim ima toliko članova sigurno je cool.

Dodao sam i grupe oko pedesetak bendova od kojih sam za dvadesetak i čuo. Već sam član 526 grupa a kad mi bude previše obrisaću pa ću da se učlanim u neke druge.

Kad sam video mog komšiju online, shvatio sam da se struja vratila i da smo opet povezani sa svetom. Odjurio sam kući.

Usput sam kupio extra fon koji Facebook hvata i na 10 000 metara visine kad budem putovao u USA, na primer, pa da javim kako je u avionu i da mislim na svoje FB prijatelje.
A dok sam čekao autobus malo sam se bavio i politikom. Iskoristio sam moć Facebooka; branio sam Kosovo, ali sam i uvodio Srbiju u EU, izjasnio sam se kao ekstremni liberal i dao podršku B.Srbljanović, ali sam podržao i Tadića jer je lep čovek; tražio sam dinar od Dinkića, prihvatio i odbio ulazak u NATO, a onda se založio i za autonomiju Vojvodine i to mi je bilo dosta politike za jedan dan. Zato sam istakao da bih otišao na Zlatibor da čuvam ovce jer mi je svega dosta, ali mi ne daju i još sam istakao da bih čudo napravio da sam rođen u Švedskoj. U informacijama o sebi naveo sam da sam navijač Intera i agnostik, a onda sam i potvrdio dolazak na žurku povodom Svetog Valentina koji je moj omiljeni svetac. Malo sam se hvalio time što sam Srbin potkrepljujući dominaciju Srba time što su Srbi najbolji u skoro svim sportovima. I istakao sam da sam ponosan što sam Sremac, što sam crnokos, grobar treće generacije, što imam plave oči, što se prezivam na “ić”, što sam rođen u leto… Još sam se malo hvalio uspesima Partizana i zajebavao Cigane. Uspeh Partizana je jedan od najvećih uspeha u mom životu pa sam to morao da iskoristim na Faceu.

Ali, na Facebooku me dočekala dramatična vest – moj prijatelj je tešio moju prijateljicu. Ona je raskinula svoju virtualnu vezu. Njen je FB dečko izbrisao s liste FB prijatelja. Pitao sam šta se dogodilo, a ona mi je objasnila da su se prethodne noći posvađali jer je otkrila da ima dvostruki profil, lažni i pravi, i da se veza morala raspati nakon što mu je ona uskratila da gleda sve njene albume i ostavila samo nekoliko dostupnih slika profila. Kriza se već naslutila tri dana ranije jer mu ona nije lajkovala niti jedan status, čak ni sliku. On je tada zalepio pesmu sa YouTubea kojom joj je dao do znanja da je među njima kraj, a ubrzo ju je i obrisao sa liste prijatelja. To ju je strašno pogodilo.

Nešto slično se dogodilo jednom mom poznaniku koji je imao srećan i skladan Facebook brak, ali je paralelno imao i šest Facebook ljubavnica. Kad je prevaru otkrila njegova Facebook supruga, jako je poludela, mislila je čak da izvrši samoubistvo brisanjem čitavog svog Facebook profila i prelaskom u neregistrivani svet. Ipak, odvratila ju je njena Facebook kuma koja je čak predložila da se i uživo upoznaju. Ponudila joj je i advokata da vide kome ide password zajedničke grupe koju su otvorili, a i da vide kome idu usvojena FB deca, mala Anđelina i njen brat Bred.

Kriza je zavladala u FB vezama shvatio sam kad sam video da je jedan ostavio obrnutog smajlija, tužnog smajlija, antismajlija i poruku da je single.
- Šta je bilo – upitao sam na chatu.
- Ostavila me je devojka.
- Prava ili virtualna?
- Virtualna i prava. Zbog njih sam raskinuo sa onom drugom pravom i sa tri od četiri virtualne. A sad me ova obrisala iz prijatelja. Očajan sam, ne znam šta da radim. Posebno zbog ove sa Facea, svidela mi se još kad sam video da je ispala Samantha u onom testu što je ispunjavala. Mrzim svoj kompjuter. Dođe mi da odem offline par dana.

Ljubav zaista zna da boli, dobro je napisala moja mudra prijateljica prošlog proleća u svom statusu.

Osvežio sam stranicu. S desne strane sam video kako me jedna moja FB prijateljica bocka. Pisalo je “bocni i ti nju”. I poslušao sam Facebook, valjda on zna šta treba da radim. Bocnuo sam je. Uskoro je ona mene bocnula opet. Uzvratio sam. Pa je ona bocnula mene, a onda ja nju još jednom. I tako smo se bockali čitav dan, do ponoći. A onda je izašlo obaveštenje kako se ona upravo učlanila u grupu Jebeš bockanje preko fejsa, aj dođeš do mene, pa da se bockamo. Evo na koji problem može naići njen muž samo zato što nije otvorio profil na Facebooku, sad drugi mora da mu bocka ženu. A udana žena, ima muža, decu, ali nema stalnog partner koji bi je bockao. A voli bockanje.

Bilo je vreme da promenim sliku profila. Stavio sam jednu koju sam sam slikao, ispruženom desnom rukom, a iza mene prelepi Rim. Odmah sam tu sliku ubacio u Profile Picture Analyzer.

I analyzed my picture and got this result!
Sexy: 134%
Beauty: 106%
Cool: 84%
Smarts: 96%

To je video jedan smarač. Rekao da je Facebook u najvećem broju slučajeva predviđen za ljude koji nemaju šta drugo da ponude osim svojih slika. Rekao sam mu da smara.

Pre nego što pređem na gledanje fotki odlučio sam da rešim i test inteligencije na Facebooku. Ispao sam extra inteligentan jer sam imao IQ 180, što se i očekivalo od prosečnog korisnika Facea.

Sad imam ozbiljnog posla; idem da stavljam slike, tagujem, komentarišem i lajkujem druge. Javiću se kad završim. Ipak je ovo Facebook i fotke su u prvom planu. Budite online, stižu nove fotke!

Bila je velika gužva. Čekaonica je bila puna kad sam ušao u novosadski Centar za odvikavanje od bolesti zavisnosti i čudnih navika. Dok se nisam pojavio tamo nisam ni slutio da toliko ljudi boluje od nekog oblika zavisnosti. Ispred čekaonice stajao je jedan sa žutim brkovima, žutim obrvama i sa cigaretom u ustima, s cigaretom iza uha i s kutijom cigareta u svakom džepu. Razgovarao je s dedom koji je pućkao držeći u ustima lulu iz koje se dimilo kao da gori sjenik prepun sijena. Čekali su da ih prozove tandem psihijatar-psiholog, a bio je i jedan sveštenik, da lakše izliječe vjernike zavisnike.

A bilo je raznih ovisnika. Jedan je u uglu sisao palac. Nije mogao da se oslobodi toga i odlučio je potražiti pomoć. Pored njega je neka cura neprekidno prstom motala pramen kose. Ovaj je sisao palac, ona je motala pramen kose i gledali su se. Ljubav u čekaonici. Šutljivi pored njih je sigurno bio ljubomoran dok je grickao nokte, čas na desnoj, čas na lijevoj šaci, a onda istovremeno nokte svih deset prstiju. “Cccccc”, čulo se dok je naginjao glavu na stranu. U tom trenutku je bila obrada tvrdog nokta na palcu pa se svojski trudio da ga brzo savlada jer je na red čekalo još devet nokata.

Pola njih me nije ni primijetilo kad sam ušao, bili su zaneseni važnijim stvarima. Samo se začulo kako neko s moje desne strane lupa prstima po rubu nekakve police i odsutno i polutiho govori: “Veća, veća, veća, manja, manja, veća, manja, manja… E, znao sam da je veća! Znao sam!”

Za stolom je jedan deda sa naočarama ispunjavao listiće za loto. Imao je hrpu listića i dvoje naočare, jedne preko drugih, da lakše izabere dobitnu kombinaciju. Tu je bio i jedan tridesetpetogodišnjak, neobrijan i ozbiljan. On je analizirao listu iz kladionice pažljivo kao da su u pitanju diferencijalne jednačine. I stalno je zvao nekoga telefonom očekujući dojavu.

Uz prozor, naslonjen na zid, stajao je visoki mladić koji je svakih tridesetak sekundi pljuckao kroz odškrinuti prozor, jednom daleko i snažno, a drugi put mlako i kroz zube, i tako naizmjenično. Ruke je držao u džepova i nije obraćao pažnju ni na koga oko sebe. Posebno neobičan bio je jedan ovisnik o koštunjavim plodovima. Neprekidno je iz džepova izvlačio lješnjake, orahe i bademe, a budući da nije imao čime da ih drobi, on ih je gazio metalnim ojačanjima na desnom đonu. Na ulazu je, naslonjen na štok, stajao jedan što je grickao sjemenke bundeve i suncokreta i između grickanja stalno ponavljao kako mora otići kupiti još jer su mu zalihe pri kraju.

Onda je brzim korakom ušao jedan zajapureni, ispod ruke je imao neki časopis, a u džepu jakne još jedan. Žurnim korakom i spuštene glave otišao je prema WC-u. Novine su mu slučajno ispale. Bio je to „Vrući kaj“, dvadesetogodišnjak u boji, bogat slikama. Raširio se baš na srednjoj strani s koje se osmjehivala jedna sisata gospođica bez odjeće. Kad je to vidio, neki je veseli dečko potegao iz flaše koju je krio ispod kaputa. Dva gutljaja. Ponudio je i meni flašu, ali sam odbio. „Molim, može, meni više. E, slušaj, čuo sam da unutra ima i neki pop. Samo da nas ne prebiju lopatom kad uđemo“, rekao je zabrinuto, a onda je ispruženu ruku kojom je držao skoro praznu flašu spustio pored klupe na kojoj je sjedio i tiho zapjevao pored čovjeka crvenog nosa koji je zadremao. „A zašto si ti tu?“ upitao me je. „Kladionica, vino, torrenti…“, skratio sam spisak.

“Gde je ovde najbliža trafika?” pitao me onaj brko što sam ga sreo ispred ulaza. “Moram da skoknem po pljugu, imam još samo jednu kutiju, a vidiš kako je spor ovaj otkako su mu unutra ušli ovi ovisnici o žvakama. To su bivši pušači, znam ih ja.”
“Ima ovde u blizini”, rekla je jedna žena koja je s mužem zauzela poziciju pored automata za kafu, i držali su plastične čaše s tim napitkom. “Možemo na kafu ako imate vremena”, rekao je njen suprug.
“Idemo i mi”, rekli su roditelji nekog štrebera kojeg su doveli da ga stručnjaci malo odvoje od stola i knjige. “Ajde, sine, na vazduh. I ostavi tu knjigu tu, vratićemo se brzo…”
“Ajmo i mi, ćale, ima super igraona pored zgrade”, povikao je mršavi dječak crvenih očiju i blijedog lica.
“Ti nećeš nikuda, neću po četvrti put ovamo da dolazim zbog tebe i igrica”, odgovorio je strogi otac. A pored njega se jedan krupni mladić pljesnuo dlanom po čelu gledajući u mobilni telefon: „Komšija mi je zapalio selo u Travijancima dok ja ovde čekam k’o budala, mater mu jebem!“

Sve je to pratio jedan gospodin koji je rješavao ukrštenice. “Vidite…”, obratio mi se, “…sve je više neuke i neobrazovane dece koja samo igraju igrice. Ja sam rešio više od sto hiljada ukrštenih reči, dvadesetak hiljada osmosmerki, nekoliko hiljada križaljki koje kod nas ne izlaze od 91. i bezbroj rebusa, a anagrame sam davno prerastao. I mogu vam reći da sam mnogo naučio.”
To je slušao neki tridesetogodišnji dečko sa sitnom glavom i širokim ramenima i uzeo klupu na kojoj su sjedili čovek-ukrštenica, Super Mario Bros i tata Super Marija i podigao ih, zatim polako spustio i onda ponovio isto nekoliko puta. “Moram da se definišem, brate, moram. Nisam vežbao od sinoć, brate, odoše tricepsi, odoše, džaba sam vežbao, džaba, brate… Neće me onda ribe više hteti. A poslepodne opet u teretanu.”

Tom se prizoru nasmijao jedan debeli dečko koji je od ranog jutra lizao sladolede. Pitala ga je neka baka koja je imala torbicu i džepove pune lijekova, a izgledala je zdravo (kako i ne bi kad je bila snabdjevena kao neka mala apoteka), zašto jede hladnu hranu po zimi.
“Bako, ja sladoled jedem tokom čitave godine, ja ne jebem zimu i leto, razumete?”
Tada se uključio onaj sa listom kad ga je pitao je l’ zna kako je prošao sinoć Zwolle i je li Ponte Preta došla iz keca.

“Prijatelju, jebem ih u usta, je l’ vidiš gde su me doveli, mame im se najebem? Sjebali su me, pička li im materina! Seme im jebem, kažu da mnogo psujem, pa me doveli u lepi kurac da me ovi kurcoglavci odjebu od tih sranja. Kurac sam popušio jer sam popustio. Ali, mamu ću im jebati kad se vratim, da ih jebo žvalavi pas kurcem u usta, milu im majku jebem kad ih kurcom nahranim, drkadžije su to…”, govorio je jedan turobni i ljutiti čovjek u plavoj jakni čiji su rukavi bili zasukani do lakata.

Najmirnija je bila jedna žena koja je bila smještena u uglu i gledala je televiziju. U pauzi za reklame mijenjala je daljinskim upravljačem programe i listala novine, ali samo onaj dio gdje je bio TV program. Pored nje je bila djevojka ovisna o porukama. Stalno ih je kuckala, a od jutra je dva puta išla po dopunu, rekla mi je i dodala da joj SMS-om javim ako je prozovu u međuvremenu jer mora opet.

Osvrtao sam se oko sebe. O, kakvih je tu ljudi još bilo! Jedna je crvenokosa djevojka imala jedan fotoaparat u rukama, drugi oko vrata, i još jedan u torbici sa strane, i fotografisala je sve što je stigla – ljude, muve, zidove, vrata, prozore, ono što je vidjela kroz prozor, sve. Jedan je sa slušalicama na ušima na stolić postavio laptop i pretraživao torrente ljuteći se što je odnos seed-leech nepovoljan. Neka se žena uzvrtjela i govorila ženi do sebe kako neće stići usisati stan, a nije ga usisavala još od prethodne večeri, a i prašinu mora obrisati jer se sigurno skupilo od jutra, dok je ova druga žena samo nijemo slušala i u rukama prevrtala kutijicu bensedina. Najtužnije mi je izgledao jedan stariji čovjek sijede kose koju je češljao unazad. Igrao je šah sam sa sobom i odmahivao glavom nezadovoljan razvojem situacije na tabli kad je bio bijeli, a zadovoljno se smješkao kad je na potezu bio kao crni. Dok je razmišljao uz njega se jedan visoki čovjek stalno gladio rukom po glavi i govorio drugome: “Molim te posudi mi, sutra vraćam, samo da se večeras iščupam, osećam da me karta večeras hoće, osećam to! Obećavam, sutra vraćam, samo mi daj do sutra da se povratim”, ali je ovaj samo odmahivao glavom kratko rekavši da mu novci trebaju za rulet jer osjeća da će danas dobiti, a onda je šahisti dobacio: „Jedi mu pijuna.“

I baš kad je jedan suvi u vijetnamci došao do mene, dok se tresao prolazeći kroz krizu, i rekao mi: “Ajde da smotamo po jedan napolju, imam super biljke”, izašao je gospodin iz ordinacije i rekao:
“Nećemo stići danas sve obraditi. Je l’ ima neko da je došao zbog ovisnosti o Facebooku?”
Pogledao sam prema relativno mladim ljudima na drugom kraju prostorije. Najprije se stidljivo podigla jedna ruka, zatim još jedna, pa ubrzo još dvije, a onda se začulo:
“Ja sam i sad online.”
Tada su svi u tom dijelu prostorije podigli ruke, a doktor je rekao:
“Najteži slučajevi, vi koji ste ovisni o Facebooku, dođite sutra. Za vas smo oformili specijalnu grupu stručnjaka.”
“Doktore, objavite status s tom informacijom na svom profilu da ne zaboravimo, i napravite događaj pa nam pošaljite pozivnice”, dobacio je neki krupni mladić s gelom u kosi.

Čekaonica se poslije toga značajno ispraznila.