Razlog za ovaj sukob i tuču je više nego jasan i opravdan – mržnja. A mržnja je nastala kao posljedica nepomirljivih razlika među korisnicima različitih mreža. Pokazalo se da je suživot 063 i 064 pretplatnika nemoguć. Djeca u školi maltretiraju one druge, komšije ne razgovaraju jedni s drugima, na posao se prima isključivo po telefonskoj liniji, a sve je manje brakova između pretplatnika različitih mreža, a sve više razvoda među supružnicima koji nemaju isti pozivni broj. Štaviše, i operateri uporno povećavaju cijene poziva upućenih prema neprijateljskoj mreži. Jedino riješenje vidi se u potpunom razdvajanju.

Ovo je najveći sukob kod nas još od jeseni 2009. kad su izbili nemiri izazvani sukobom ljudi rođenih u zimu i onih rođenih u ljeto. Nakon svega ruke trljaju novinari. Sutra i nekoliko narednih dana imaće o čemu pisati. A čitaoci željni razbijenih noseva i krvavih glava imaće šta i gledati – biće postavljeno i mnoštvo slika s lica mjesta. Internet korisnici moći će “lajkovati” i “šerovati” (raspisan je konkurs za smišljanje srpskih riječi koje bi odgovarale engleskim riječima “like” odnosno “share”).

Eto zabave za sve.

Danas u popodnevnim časovima, na sada već čuvenom sajtu od 25 000 evra pojavila se poruka “Sajt koji ste platili 25 000 evra je retardiran, pozdrav našoj vladi”.

Ipak naslov našeg teksta je verovatno uvredljiv  za svakog ko se smatra hakerom. Zapravo, sve je, kako stvari deluju, išlo daleko jednostavnije od nekog sofisticiranog hakerskog napada. Ako je pre par godina sirota, informatički neobrazovana  Britney Spears bila izvrgnuta ruglu pošto je za username i password na svojoj MySpace strani izabrala reči “password” i “username”, onda ne znam kako nazvati stručnjake iz ozbiljne niške firme Logik.rs koji su za  sajt institucije ministarstva jedne države kao admin(istrator)  uzeli pojam “admin”, a za password “12345″!

I šta se onda desilo?

Desilo se da je, posle raznoraznih papazjanija vezanih za ocistimosrbiju.com, neko došao na ideju da prateći logiku budale pokuša da pronadje user i pass sajta. Verujem da mu je to već  iz trećeg ili četvrtog puta pošlo to za rukom. Nakon toga, svoje otkriće podelio je sa društvom na Twitteru , a onda su se svi nekoliko sati dobro zabavljali.

Kako je došlo do ovakvog propusta na portalu koji je je, kako kažu iz Ministarstva “rađen u programu CMS, što je malo ozbiljniji kompjuterski jezik od onog koji se primenjuje za obične sajtove”, neka ostane pitanje za stručnjake našeg Ministarstva za istraživanje ruda i gubljenje vremena. Možda bi valjalo poručiti gospodinu Oliveru Duliću da predloži ukidanje narodnih kuhinja, kako bi naredenog puta mogli uložiti najmanje 100 000 evra u ovakve ili slične visoko sofisticirane projekte.

Na žalost, kada shvatite da se ne šali, Domanovića dela odjednom postanu jako tužna i sav kalj Stradije osetite pod vlastitim nogama.
Tako me je jučer pukla vest o tome da je Ministarstvo životne sredine platilo 25 000 evra izvesnoj firmi iz Niša za izradu web sajta naziva Očistimo Srbiju.
Kada sam pogledao sajt pomislih da se puno bolje moglo uraditi uz besplatan WordPress predložak, ali ko sam ja da tu sad nesto mislim, ministarstvo je to, brale.

Osim toga, gospodin Bojan Đurić, državni sekretar (Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena) nam je lepo i objasnio rekavši da je sve sprovedeno po Zakonu o javnim nabavkama i da su ostale ponude  bile mnogo nepovoljnije a jedna je premašila i 40.000 evra. Gospodin Bojan dodaje još kako  je  ” portal rađen u programu CMS, što je malo ozbiljniji kompjuterski jezik od onog koji se primenjuje za obične sajtove”, te da projekat još nije dovršen “zbog čega se trenutno ne čini vredan tolikog novca, a za nekoliko dana bi trebalo da bude potpuno opremljen”
U prilog činjenici da je firma vrlo ozbiljna svedoči i to da se na njihovoj prezentaciji mogu videti jos čak sedam sajtova koje su izradili medju kojima je i statički sajt sa informacijama o ženskom fudbalskom klubu Mašinac-Classic, kao i internet prezentacija jedne švajcarske firme na čiji mail odgovara neki Saša. I ko zna čega bi još na Logik.rs sajtu dobroga pronašao o ovoj firmi da umesto pojedinih strana ne izlazi poruka Verata: “Server je razumeo upit, ali odbija da ga izvrši. Autorizacija neće pomoći i NE TREBA ponavljati upit”.

Na kraju, kao što se i sami možete uveriti sajt od 25 000 evra izgleda odlično; boje su lepo ukljopljene, ima nekoliko šarenih slika (na jednoj je veliki slon), a tu je čak i video koji dolazi sa sajta Youtube, što nam kaže da je vredna ekipa iz Niša poštedela ministarstvo dodatnog troška (opšte je poznato da postavljanje video zapisa na plaćeni web hosting server povećava troškove za 3 do 4 hiljade evra). Bolje kad razmislim čini mi se da negativni komentari dolaze i odatle sto se radi o mladoj, uspešnoj firmi; kažu komentatori da je osnovana neposredno pre pobede na državnom tenderu, a prva asocijacija na državne tendere jeste transparentnost, još od vremena kada je pokojni premijer uveo tu reč u naš jezik. Ne treba zaboraviti da sajt obiluje i naprednim funkcijama kao što je ćirilično pismo ili deo sadržaja na engleskom jeziku poput poruke “XML Parsing Error: XML or text declaration not at start of entity”. Mogu zlonamernici reći da je budžet države uspešno očišćen od 25 000 evra, ali to samo govori koliko znaju o reciklaži i zaštiti životne okoline…

Eto, to bi ukratko bilo sve. Izvinjavam se što se nakon poduže apstinencije vraćam ovako skromnim tekstom, ali ne zamerite, trenutno sam jako zaokupljen pitanjem je li pašenog zaista  metao Željku otrovne travke u pasulj.

Drugarski pozdrav do skorog vidjenja,

a.

UPDATE: KAKO JE HAKOVAN SAJT OCISTIMOSRBIJU.COM!

Najpre sam proverio svoju farmu, nahranio životinje i proverio useve. Onda sam video kako stoji moja mafijaška organizacija i da li je bilo nekih problema tokom noći. Istovremeno sam proverio, u jednoj ratnoj igrici, da li su neprijatelji napali moje selo i silovali žene i decu kako bih im uzvratio istom merom kad se budu najmanje nadali, a to znači po danu, dok su na poslu. Svratio sam u svoj virtualni kafić i razmislio o tome uz virtualnu kafu i virtualnu vodu. Kafa je bila previše gorka pa sam dodao malo virtualnog šećera i istovremeno po jednu kafu poslao svim svojim prijateljima da ih razveselim. Uzvratili su mi virtualnim poklonima. Zatim smo menjali naše virtualne sličice popunjavajući virtualni album.

Još nisam ni doručkovao, a već sam dosta značajnih poslova na Faceu obavio. Pre doručka sam proverio šta sam u egipatskom horoskopu jer mi danas situacija u srpskom horoskopu nije najbolja, pa da vidim da li egipatski astrolozi daju bolje izglede. Postavio sam i jedan album sa 45 fotki. Otišao sam da doručkujem jer sam od virtualnog FB doručka obično brzo ogladneo pa sam pojeo dva sendviča nagađajući koliko će ljudi da lajkuje moje fotke tokom doručka. Hitrim koracima sam se uputio za radni sto. Imao sam dva lajka i dva komentara, čak i jedan smajli. Extra.

Međutim, neko me obrisao tokom noći i umesto 857 imao sam samo 856 Facebook prijatelja. Celo jutro me mučilo to kome sam se zamerio pa me skinuo sa spiska prijatelja. Ali, vratio se u 10.30 izgubljeni prijatelj. Izgleda da se Face malo zabrojao. I tako sam srećan promenio status. Nisam ga menjao od jutra kad sam obavestio ljude da sam se probudio, poželeo im dobro jutro i rekao šta sam sanjao. Odmah su se javili i moji prijatelji da mi protumače san i da mi kažu šta su oni sanjali. Lepo je kad čovek ima toliko online prijatelja, uvek spremnih da pomognu i komentarišu. Tako uvek može da se zabavi i da se na nekoga osloni. Obavestio sam ih da sam jeo slanu večeru i popio dve čaše vode, kao i da idem da se ošišam. Pre toga sam ostavio deset pesama sa YouTubea da imaju šta da slušaju dok se ne vratim. Tokom šišanja sam provukao ruku ispod plašta i zagledan u telefon obavestio ljude da sam se upravo ošišao.

Dok sam učitavao drugi album sa putovanja po Evropi, skoknuo sam na chat da malo brbljam s nekoliko ljudi. Kad se broj otvorenih prozora popeo na devet, ja sam otišao offline jer su me smarali. Konačno, poželeo sam srećan rođendan svima koji su toga dana rođeni. Dok nije bilo Facebooka teško sam mogao da se setim i meseca u kom su moji prijatelji rođeni, a za neke nisam znao čak ni godinu. A sad znam tačan datum rođenja skoro svih mojih hiljadu prijatelja. I onda neki kažu da Facebook nije koristan!

U međuvremenu su osvanule nove fotke mojih prijatelja pa sam krenuo da listam albume. Ne znam kako smo se družili pre Facea. Morali smo da idemo jedni kod drugih i da gledamo fotke u albumima, što je i tada bilo jako zanimljivo. Ovo je bilo mnogo jednostavnije. Komentarisao sam, a ubrzo se opredelio samo za lajkovanje jer nisam imao vremena za komentare, ovako je bilo mnogo brže, a i nisam morao mnogo da se mučim i umaram mozak. Kako seješ tako ćeš i da žanješ, tako će i oni meni da uzvrate komentar i kažu da je extra fotka dok tagovan stojim ispred Ajfelove kule, ili dok ležim na plaži. Neke moje drugarice su postavile extra fotke s letovanja. Bile su u kupaćim kostimima. Valjda su ih njihovi muževi ili frajeri fotkali pa da njihove žene i devojke mogu da se pohvale lepim telom pred Facebook korisnicima. Sve se lepo videlo i ja sam uživao narednih pola sata.

Jedna Jelena je upravo javila da obilazi NYC (Njujork za one koji nisu svetski tipovi pa ne znaju šta znači NYC), dok je jedna Dragana slala slike direktno iz Praha-e. Rekao sam im u komentaru da sam srećan zbog njih, i zahvalio se na predivnim fotkama. Treća je bila u prelepom Zakintos-u, dok su dva moja druga stavili albume sa Sziget-a i iz Muenchen-a. Facebook je zaista cool. Osećao sam se kao da sam i sam tamo kad sam video slike.
I ja sam se pohvalio pa sam okačio sopstveni snimak s koncerta Killersa i Depeche Mode da i drugi uživaju kad već nisu mogli uživo kao ja. Jedan mi je napisao da se ništa ne vidi i koji sam kurac stavljao to šuštanje u mraku, a ja sam mu rekao da je smarač i hater i da hejtuje negde drugde i kaznio ga na najokrutniji mogući način izbrisavši ga sa liste svojih Facebook prijatelja. Namerno sam postavio i opciju „Travel – Where I’ve been“ na svoj profil. Tu su bile označene države u kojima sam bio, da se pohvalim pred svima i da me više cene i da izazovem dodatno poštovanje zbog svojih uspeha. A i da sam ne zaboravim gde sam sve bio.

Promenio sam status i proverio igrice još jednom, nakon što sam dodao devet novih prijatelja i poslao zahteve na još sedam adresa. Da bih povećao broj prijatelja i da bih imao nekog online kad svi spavaju a ja ne, otvorio sam dupli profil. Još jedan svoj, samo sam stavio drugu sliku i drugi e-mail. Sprijateljio sam se sa samim sobom i sam sebi slao poruke. Da bude uverljivije, ja sam uključio i dva kompjutera pa smo chatovali međusobno, za svaki novi redak trebalo je samo učiniti nekoliko koraka do drugog kompjutera.

Dok se ne sakupi više novosti na početnoj strani, ja sam se zabavio ispunjavanjem testova. Najzanimljiviji su mi bili Koji si štrumf, Koje te oči vole, Šta ti kaže baba Vanga, Šta ti kaže Gorčin Stojanović, Šta o tebi misli Teofil, Ko je tvoj anđeo čuvar, Šta si zaista u horoskopu, Koja marka odeće je za tebe, Koji auto ti odgovara, Kako ćeš da izgledaš za dve godine, Koja si krvna grupa i ko od poznatih je ista ta, Šta si bio u prošlom životu (princ), Koja si karta u špilu od 52 (osmica pik), Koja si loto kuglica (kuglica broj 26), Koji si element u periodnom sistemu (sumpor), Koje je tvoje bosansko ime (Sulejman) i Koja je prava vera za tebe.

Napisao sam i novi status. Nisam ga menjao već 40 minuta, misliće ljudi da sam umro. Razmislio sam šta da napišem. I setio sam se – jedva čekam zimuuuu i skijanjeeeeee, a na moruuuuu je bilo suuuuper, ronjenje je zakon. Odmah sam dobio dva lajka. Da se ne lažemo, zaslužio sam ih.

Oglasio se moj mobilni telefon i obavestio me da mu je baterija prazna. Nema veze, neka se ugasi, da me ne uznemiravaju dok sam na Faceu.

I dok sam ja tagovao prijatelje i razgledao fotke, nestalo je struje. Pretpostavio sam da je to zbog nekih radova. Pa što ne rade između 3 u noći i 6 ujutru, kad mi korisnici Facebook nismo online? Strašno! Ne znam šta je gore moglo da me zadesi toga dana. A telefon samo što se nije ispraznio.

Pozvao sam taksi.
- Vozite me u najbliži internet klub – rekao sam.
- A gde ima? – pitao me je taksista.
- Pa nađite negdje, hitno je. Vi ste taksista, treba da znate. Kako znate gde je železnička stanica…
- Reci mi ulicu i odvešću te, ovo je kao da mi kažeš da te vozim kod Zorana. Kako ja znam gde Zoran živi i na kojeg Zorana misliš.
- Vozite me brzo u centar pa ću negde da nađem. Podne je već prošlo, a ja se još nisam učlanio niti u jednu jedinu grupu. Strašno!

Imao sam sreće i naleteo sam na cyber klub. Zauzeo sam računar i ulogovao se. Nisam znao kad će struja da dođe pa sam odlučio da naredna tri sata provedem u klubu, verujući da radovi neće trajati duže. U međuvremenu sam video da ništa od chata s ribom koju sam dodao i s kojom sam dvaput chatovao jer se dogovorila s drugaricom da kafenišu toga dana.

Odlučio sam da se učlanim u grupe i da tako iskoristim vreme. Birao sam one zabavne, kao i one koje će da ulepšaju i moj, ali i druge živote.

I ređale su se grupe: Svi mi koji imamo FB profil ili poznajemo nekoga ko ga ima; Ako sakupimo 100 000 članova Angelina Jolie dolazi u Srbiju; Idu dva čoveka ulicom, jedan je na Facebooku a drugi je isto extra; Nađi svog FB dvojnika (našao sam dva, jednog u Meksiku i jednog u Japanu); Nađi svog FB prijatelja koji ti je rođak koga nikad nisi video; Svi mi koji se prezivamo na „ić“ ili poznajemo nekoga čije se prezime završava na „ić“; Svi mi koji smo bar nekad stali u govno (pridružo sam se da podelimo iskustvo, a onda sam video da to neprijatno iskustvo deli 112 000 ljudi); Svi mi koji volimo jednoroge (extra životinja); Svi mi koji dižemo tonu iz benča; Ajde da vidimo da li možemo u grupu da sakupimo više Novosađana nego što ima Beograđana; Svi mi čije ime počinje na B ili volimo nekoga čije ime počinje na B, ili poznajemo nekoga koji voli nekoga na slovo B; Gledajte online filmove sa srpskim prevodom; Kupujte divikse i Bosanci vratite nam bioskop u Novom Sadu; Saznaj ko ti gleda profil; Saznaj ko ti dvaput dnevno gleda profil; Saznaj ko ti je prošlog leta gledao profil; Saznaj ko ti nikad ne gleda profil; Saznaj ko ti greškom gleda profil… To je bilo od posebne koristi i zaprepašćujuće jer se ispostavilo da mi prijatelji gledaju profil. Neverovatno! Evo, daš im da ti budu FB prijatelji, a oni ti gledaju profil, kakvi su to ljudi…

Zatim sam se učlanio u još neke grupe: Haruki Murakami, Koeljo, Bukowski, i Marko Vidojković da vide da vole da čitam super knjige; Tarantino i Filmovi Tim Burton-a da vide da sam filmofil; Otvorena vrata i Prijatelji da pokažem da sam urban i da volim humor; South Park da vide da sam buntovan, duhovit i do jaja; Dali i Svi mi koji volimo Endi Vorhol-a jer volim pravu umetnost; dodao sam grupu MMMMM medovača da vide da volim i da popijem i da sam u trendu, pa Tamburaši i Zvonko Bogdan jer volim tradicionalnu muziku i pravo veselje, Nismo mi nikad bili radikali, ne, ne, nismo i Frajle jer sam u toku, Đole Balašević da vide da sam tolerantan i svagde rado viđen i da sam panonski mornar koji je imao dedu i konje i fijaker u štali, David Guetta jer sam baš urban i volim dobar provod, National Geographic jer sam svestrani intelektualac koga sve zanima, Svi mi koji smatramo da je čitanje korisno da vide da sam načitan, Mrzim ljude koji mešaju reči jel i jer, da vide da sam pismen, Ne znam se piše odvojeno da vide da znam da odvajam, Kako cu nekom da jebem mater, Da ti jebem mater ja malo.. a ??, Potreban je samo jedan prst da ti kažem šta mislim o tebi :), da dam do znanja da sa mnom nema zajebancije, brate, Izadjem ti ja iz kafane, i skoci beton i udari me u glavu…:D da opet vide da volim druženje, šalu i humor. Da sam ekolog pokazao sam u grupi Ukinuti plastične kese! pa sam one tri što sam doneo iz radnje prethodnog dana odmah bacio u smeće da se ne vide. U mojoj prodavnici ih ima, to je zato što vlasnik prodavnice očigledno nije član te grupe. Unlike, unlike.

Mrzim kisu, hocu lepo leto!!!, video sam i kliknuo da se pridružujem, što će sigurno da utiče na prolepšanje vremena ako nas se sakupi 100 000. Prihvatio sam i ulazak u grupu jedne divne mlade dame koja je otvorila fun page za svog prepametnog i preslatkog psića Hektora. Rasnog, naravno. A dao sam i podršku nekima koji su se zalagali na pravdu na suđenju ili za slobodu osuđenog. To će sigurno mnogo značiti, na sudu će sudija uzeti u obzir kad mu kaže da ima podršku 700 ljudi na FB-u. To je onda sasvim druga stvar“, reći će sudija kad mu iznese podatak o podršci. I novinariBlica će navesti taj podatak u potrazi za pravim i proverenim vestima.

Osetio sam glad pa sam pristupio grupama posvećenim sarmama, palačnikama, smokiju, eurokremu i plazma keksu. Tu sam mogao videti fotke kako izgledaju, na primer, palačinke, a i raspravu da li su bolje palačnike s nutelom ili eurokremom, pa sam otvorio i grupu za sve nas koji više volimo palačinke s nutelom i već sam imao 30 000 članova. Stigla mi je i pozivnica za grupu Mmmmm, plazma, obožavam plazmu i odmah sam se učlanio da budem u toku.

Tu je bio i Politikin zabavnik, iako to nisam nikad čitao, ali čim ima toliko članova sigurno je cool.

Dodao sam i grupe oko pedesetak bendova od kojih sam za dvadesetak i čuo. Već sam član 526 grupa a kad mi bude previše obrisaću pa ću da se učlanim u neke druge.

Kad sam video mog komšiju online, shvatio sam da se struja vratila i da smo opet povezani sa svetom. Odjurio sam kući.

Usput sam kupio extra fon koji Facebook hvata i na 10 000 metara visine kad budem putovao u USA, na primer, pa da javim kako je u avionu i da mislim na svoje FB prijatelje.
A dok sam čekao autobus malo sam se bavio i politikom. Iskoristio sam moć Facebooka; branio sam Kosovo, ali sam i uvodio Srbiju u EU, izjasnio sam se kao ekstremni liberal i dao podršku B.Srbljanović, ali sam podržao i Tadića jer je lep čovek; tražio sam dinar od Dinkića, prihvatio i odbio ulazak u NATO, a onda se založio i za autonomiju Vojvodine i to mi je bilo dosta politike za jedan dan. Zato sam istakao da bih otišao na Zlatibor da čuvam ovce jer mi je svega dosta, ali mi ne daju i još sam istakao da bih čudo napravio da sam rođen u Švedskoj. U informacijama o sebi naveo sam da sam navijač Intera i agnostik, a onda sam i potvrdio dolazak na žurku povodom Svetog Valentina koji je moj omiljeni svetac. Malo sam se hvalio time što sam Srbin potkrepljujući dominaciju Srba time što su Srbi najbolji u skoro svim sportovima. I istakao sam da sam ponosan što sam Sremac, što sam crnokos, grobar treće generacije, što imam plave oči, što se prezivam na “ić”, što sam rođen u leto… Još sam se malo hvalio uspesima Partizana i zajebavao Cigane. Uspeh Partizana je jedan od najvećih uspeha u mom životu pa sam to morao da iskoristim na Faceu.

Ali, na Facebooku me dočekala dramatična vest – moj prijatelj je tešio moju prijateljicu. Ona je raskinula svoju virtualnu vezu. Njen je FB dečko izbrisao s liste FB prijatelja. Pitao sam šta se dogodilo, a ona mi je objasnila da su se prethodne noći posvađali jer je otkrila da ima dvostruki profil, lažni i pravi, i da se veza morala raspati nakon što mu je ona uskratila da gleda sve njene albume i ostavila samo nekoliko dostupnih slika profila. Kriza se već naslutila tri dana ranije jer mu ona nije lajkovala niti jedan status, čak ni sliku. On je tada zalepio pesmu sa YouTubea kojom joj je dao do znanja da je među njima kraj, a ubrzo ju je i obrisao sa liste prijatelja. To ju je strašno pogodilo.

Nešto slično se dogodilo jednom mom poznaniku koji je imao srećan i skladan Facebook brak, ali je paralelno imao i šest Facebook ljubavnica. Kad je prevaru otkrila njegova Facebook supruga, jako je poludela, mislila je čak da izvrši samoubistvo brisanjem čitavog svog Facebook profila i prelaskom u neregistrivani svet. Ipak, odvratila ju je njena Facebook kuma koja je čak predložila da se i uživo upoznaju. Ponudila joj je i advokata da vide kome ide password zajedničke grupe koju su otvorili, a i da vide kome idu usvojena FB deca, mala Anđelina i njen brat Bred.

Kriza je zavladala u FB vezama shvatio sam kad sam video da je jedan ostavio obrnutog smajlija, tužnog smajlija, antismajlija i poruku da je single.
- Šta je bilo – upitao sam na chatu.
- Ostavila me je devojka.
- Prava ili virtualna?
- Virtualna i prava. Zbog njih sam raskinuo sa onom drugom pravom i sa tri od četiri virtualne. A sad me ova obrisala iz prijatelja. Očajan sam, ne znam šta da radim. Posebno zbog ove sa Facea, svidela mi se još kad sam video da je ispala Samantha u onom testu što je ispunjavala. Mrzim svoj kompjuter. Dođe mi da odem offline par dana.

Ljubav zaista zna da boli, dobro je napisala moja mudra prijateljica prošlog proleća u svom statusu.

Osvežio sam stranicu. S desne strane sam video kako me jedna moja FB prijateljica bocka. Pisalo je “bocni i ti nju”. I poslušao sam Facebook, valjda on zna šta treba da radim. Bocnuo sam je. Uskoro je ona mene bocnula opet. Uzvratio sam. Pa je ona bocnula mene, a onda ja nju još jednom. I tako smo se bockali čitav dan, do ponoći. A onda je izašlo obaveštenje kako se ona upravo učlanila u grupu Jebeš bockanje preko fejsa, aj dođeš do mene, pa da se bockamo. Evo na koji problem može naići njen muž samo zato što nije otvorio profil na Facebooku, sad drugi mora da mu bocka ženu. A udana žena, ima muža, decu, ali nema stalnog partner koji bi je bockao. A voli bockanje.

Bilo je vreme da promenim sliku profila. Stavio sam jednu koju sam sam slikao, ispruženom desnom rukom, a iza mene prelepi Rim. Odmah sam tu sliku ubacio u Profile Picture Analyzer.

I analyzed my picture and got this result!
Sexy: 134%
Beauty: 106%
Cool: 84%
Smarts: 96%

To je video jedan smarač. Rekao da je Facebook u najvećem broju slučajeva predviđen za ljude koji nemaju šta drugo da ponude osim svojih slika. Rekao sam mu da smara.

Pre nego što pređem na gledanje fotki odlučio sam da rešim i test inteligencije na Facebooku. Ispao sam extra inteligentan jer sam imao IQ 180, što se i očekivalo od prosečnog korisnika Facea.

Sad imam ozbiljnog posla; idem da stavljam slike, tagujem, komentarišem i lajkujem druge. Javiću se kad završim. Ipak je ovo Facebook i fotke su u prvom planu. Budite online, stižu nove fotke!

Bahanalije u „Velikom bratu“!

Ponedeljak – 16.11.2009

Iako se korpulentna plavuša prethodnih nedelja isticala po moralisanju i pričama kako je čedna devojka, u noći između subote i nedelje dala je sebi malo oduška, što je rezultiralo time da je u jednom trenutku skočila u bazen, i to baš omraženom joj Karlu u zagrljaj! Sudeći po njihovom ponašanju, alkohol je doprineo da zakopaju ratne sekire i zaborave koliko su se prethodnih dana svađali i vređali. Naravno, svoj doprinos žurki dala je i starleta Jovana, koja je sve vreme u čipkanom vešu igrala po dvorištu. Posle dobrog cuga, opustili su se i Manuel i Kiki, pa više nisu krili svoje simpatije, ponosno se ljubeći pred svima.
Dobar provod nastavljen je i ujutru, kada su nastavili da pevaju, a Dragica je izjavila da se ne kaje zbog svog pijanstva.
- Ponosna sam na sebe i na to kako sam iznela svoje pijanstvo jer bi se neko drugi na mom mestu „raskomadao“ – rekla je Crnogorka.

Idiotski clanak je objavljen u idiotskom dnevniku Alo.

Takmičari su se zagrijavali pored staza. Neka djeca su plakala ne znajući da je to sve za njihovo dobro i da će za 35 godina, na kraju karijere, biti zahvalni roditeljima što su ih baš sad doveli ovamo i što su sa treninzima počeli već sa sedam dana starosti. Staze su bile nalik atletskima, ali od raznobojnih strunjača (da se djeca znaju orijentisati) jer su većinu kategorija činila djeca koja još nisu prohodala.

Naišao sam kad je maraton koji je održan za najstariju djecu, onu koja već hodaju bez roditeljske pomoći, bio završen. Pobijedio je izvjesni Luka s Dedinja. Ovo je najveći uspjeh u njegovom jednogodišnjem životu. Stazu od 42,5 metara prešao je prvi i zasluženo osvojio prvo mjesto i medalju koju su mu stavili oko vrata. Uzbuđeni roditelji, inače najzaslužniji za ovaj podvig, vrištali su od sreće i slikali se za novi broj “Superbebe”, časopisa o bebama i uspješnim roditeljima.

Slijedile su trke na kraće staze. Na stazi od 20 metara trijumfovao je tamnoputi dugoprugaš Soni Erikson. Aleksa, prvi favorit u svim kladionicama, odustao je jer njegovi roditelji nisu dozvolili da njihovo dijete učestvuje u trci s bebama crne boje kože.

“Još samo treba da Aleksa dobije vaške, pa da pređu i na našeg psića Hektora. A Aleksa ima tako lepu kosicu, zlato mamino”, rekla je uznemirena četrdesetogodišnja majka malog vojvođanskog takmičara. “Nismo ništa drugo ni mogli očekivati u Beogradu, džaba smo dolazili. I kakvi su to takmičari, bez harizme, a ne kao naš Aleksa… Onda nije ni čudna višegodišnja dominacija beogradskih beba u svim disciplinama. Idem ga ja upisati na tenis dok nije kasno pa da za 20 godina sedim na tribinama Wimbledona!”

Kraće staze privukle su veću pažnju i publike i brojnih televizijskih ekipa na čelu s “Pinkom” koji je snimao cijeli događaj za emisiju Urban City Kids.

U trci na 11 metara s preponama došlo je do incidenta kad se prvi favorit trke, desetomjesečni Mihajlo s Dorćola, rasplakao nakon 8 metara i stao uplašenim pogledom tražeći majku i oca koji su na cilju uzalud sina mamili ključevima novog audija i mobilnim telefonom. Mali je Mihajlo tako uporno plakao da je trku završio prije kraja staze.
“A kako si me izblamirao, plačipičko jedna! Večeras nema sisanja, u krevet bez večere! Bolje da sam psa kupio, ima sjajnih hrtova koji bi bili bar treći, znači – na postolju…”, govorio je razjareni i razočarani tata Mihajlu koji još nije naučio nijedan jezik, čak ni maternji, pa ga nije ni razumio.

Onda su krenule kvalifikacije za trku na 10 metara u uzrastu do deset mjeseci. Interesovanje je bilo ogromno pa su organizovane kvalifikacije. Bilo je razne djece, od sitnih mališana do onih koji su izgledali kao mali medvjedi. Roditelji su od malih nogu vodili računa o ishrani:
“Nisam htela da ga dojim nego od malena jede posebnu hranu za napredne i posebno talentovane bebe”, rekla je jedna mama.
“A starter sam počeo da mu dajem već sa dva meseca. Vidite kako je snažan, mogao bi da se takmiči s onima koji hodaju bez hodaljke”, dodao je njen suprug u kožnoj jakni, s pola tone gela u kosi i s naočarama za sunce.

Pored je stajao jedan drugi par koji je istovremeno bio u ulozi menadžera malog takmičara.
“Nismo imali dovoljno novca za skupog trenera pa je trenirao na hrapavom tepisonu i malo se oderao po koljenima, ali to je tatina junačina, nije on obična beba, sve će on izdržati za prvo mesto. I sisa već A5 komade saća svaki dan po dva puta, za snagu.”

U toku je bio drugi krug kvalifikacija u ženskoj konkurenciji, a zanimljivo je kako je šest od deset učesnica u jednoj grupi imalo isto ime – Jelena. Odvijale su se i muške kvalifikacije. Kandidati su otpadali i ostajali su samo oni najbolji. Među njima i Marko, beba iz stare sportske porodice u kojoj su se sportom bavili otac, majka i deda, a njegov brat od strica prošle godine je bio drugi na državnom prvenstvu. Zanimljivo je da su u ženskoj konkurenciji bile primjetne i takmičarke s modernim imenima: Ema, Mia, Lea, Tea, Tara, Mina, Irina, Kalina, Teodora, Una, Iva, Elena, Ela i jedna Sara. U muškoj konkurenciji česta su bila imena Stefan, Mihajlo, Luka, Aleksa, Relja, Andrija, Petar, David, Matija, Andrej, Vojin, čak i jedan Novak koji se stalno smijao i pokazivao dva zuba između kojih je bio jedva primjetan razmak. Po imenima bi se reklo a da je to trka preživjelih solunaca ili učesnika prve moderne olimpijade.

I konačno, u finalu najuzbudljivije trke na 10 metara u konkurenciji djece do deset mjeseci našli su se svi favoriti. Ulog je bio velik – pobjednik ide na svjetsko prvenstvo u Amsterdam. Nagrada za pobjednika, pored toga, bile su i razne igračke, mogući put u Diznilend i upoznavanje s Gajom, Rajom i Vlajom, DVD sa crtanim filmom “Deca komandosi”, pretplata na časopis “Cool bebe” i gostovanje u emisijama Snežane Daskić i Sonje Marinković, najpopularnije video-igrice, kao i ček od 2000 evra za roditelje pa i donacija plemenite sperme ponosonog oca za banku sperme.

Ispred kladionice je bio red, ljudi su čekali da se obogate na trkama beba. Malo dalje čekali su medicinski radnici da izvrše antidoping kontrolu klasičnom metodom vađenja krvi i analizom mokraće iscijeđene iz pelena takmičara. Uz stazu se načičkalo i na desetine novinara, fotoreportera i menadžera. Na jednom kraju staze stajala su djeca u svojim boksovima kako neko ne bi krenulo ranije, a sa druge strane roditelji s mamcima u rukama kojim su ih vabili na drugi kraj staze na kojem ih je čekala karijera i slava, uspjeh, novac i popularnost. Bilo je tu igračaka, slatkiša, zvečki, duda, flašica s mlijekom i mobilnih telefona, novčanica od 100 evra, a jedan je tata pokazivao ključeve od BMW-a, dok je jedna majka odlučila da pokaže sise. Svaka beba je imala oko vrata portiklu s natpisom sponzora koji su namirisali mlade talente i veliku pažnju medija. Najbrojnije su bile reklame za pivo, mobilne telefone, automobile i sportsku opremu.

Početak trke samo što nije krenuo. U prvoj stazi bilo je jedno krupno beogradsko dijete s tetovažom groma na lijevoj ruci. Dijete do njega imalo je na glavi oglavinu, poput rasnog trkaćeg konja, kako bi gledalo samo pravo i da ne skrene iz svoje trake. Jedan je dječak bio ošišan sa strane da brže ide, a dvojica su diskvalifikovani; jedan zbog neprikladne odjeće – prehrapave, kojom stvara dodatno trenje između sebe i podloge, a drugi jer je neposredno prije trke, na zagrijavanju, prohodao, što je u suprotnosti s pravilima. Osjećalo se da će finale biti vrlo neizvjesno.

Trka je krenula, bebe su bile zbunjene, a onda su iznenađene nepoznatim okruženjem jurnule prema poznatim licima na kraju staze. Roditelji su ih dozivali da prvi prođu kroz cilj i pobijede, a još poneke mame su u žaru borbe i navijanja pokazivale grudi. Jedna je histerična mama, malo starija od ostalih, vikala: “Razbij ih kao beba zvečku! Hajde, hajde!”

Djeca su puzala većinom u svojim stazama, navijači su urlikali, menadžeri su pratili i zapisivali. Jedan je dječačić potpuno zalutao, otišao ukoso i izvalio se na leđa pa se počeo igrati sa ljutim suparnikom i rivalom, valjali se i smijali, a njegov se tata uhvatio za glavu dok mu je onaj pored rekao:
“Haha, kako je debeo i smotan! Bolje da si ga odveo na takmičenje u bacanju zvečke u dalj, ili na neku sličnu neatraktivnu disciplinu.”

Pobijedio je mladi Beograđanin Stefan. Za dužinu glave bio je brži od Mihajla iz prve staze.
“To je moj sin, to je moj sin! Ja sam ga otkrio! Ja sam ga napravio! Ja sam prepoznao talenat! Ja sam najzaslužniji!” vikao je unoseći se u kameru i ličio je na odbojkaša koji je svojevremeno vikao: “Nas su hteli da bombarduju, nas su hteli da bombarduju!”
Onda je nešto smirenije rekao: “Nismo se uzalud u januaru smrzavali i čeličili trenirajući u dvorištu iza kuće i jedući samo slaninu.”
“A zna i da pliva, baš smo ga pre neki dan ubacili u vodu i morao je da nauči. To je novi Milorad Čavić! Ili neki snažni vaterpolista. A što su vaterpolisti zgodniii…”, uzbuđena je bila majka s tamnim tenom i svijetlom kosom.
“To će biti šampion i kad prohoda. Tatin šampion!”
“I mamin”, ubacila se majka popravljajući vještačke trepavice desnom rukom i izvlačeći tange iz stražnjice lijevom rukom. “Imamo mi i prelepu ćerku, maminu princezu, pobednica u izboru za najlepše dete opštine Voždovac. Ona je sad u solarijumu, a onda idemo na kurs malih manekena, a ima tek pet godina. Prava Beograđanka! Na mamu je, hihihi. Niko nema tako lepo dete, lavica je u horoskopu, podznak strelac. Ta kombinacija ne može da omane. Ona ima već pet godina, sad je na kursu za male manekene i druži se samo sa lepom decom, a ona je najlepša i udvaraju joj se svi dečaci s kursa manekena, čak i sin jednog biznismena, budući glumac.”

Roditelji drugoplasirane bebe nisu bili zadovoljni.
„Mihajlo je prvi! Mihajlo je prvi“, vikali su Mihajlovi navijači zahtijevajući foto-finiš. “Nemoguće je da naš sin nije najbolji!”

Ipak, Stefanovi roditelji i rodbina su već skakali od sreće, dizali tri prsta, učili sina da učini isto, a tata je sina zamotao u državnu zastavu i dao mu kocku šećera za nagradu prije intervjua. „E, večeras sisaš iz obe sise, zaslužio si“, čulo se.
U kratkoj izjavi rekao je:
„Snimak će potvrditi ko je bio prvi, ali siguran sam da je moj sin. Pa kako i ne bi, popio je čitavu limenku coca-cole pre trke i skoro čitav red bull. To je tatin sin, tatina junačina!“
„Mihajlo je bio najbrži u kvalifikacijama, a jutros je pojeo duplu porciju steroida, čak je i rekorder ove staze, a njegov rođeni brat već igra tenis, trenira osam sati dnevno i drži reket samo jednom rukom iako ima tek četiri godine. Naš je sin pobednik, tražimo da se to utvrdi!“ čulo se s druge strane.

„Ko mi te dao takvog smotanog, jeb’o te on da te jeb’o! Jesi li ti uopšte moj? Bolje da sam staforda kupio, više bi’ zaradio prodajući štence! Još sam trenera iznajmio pre nego što si se rodio, koja sam ja budala! Ovamo dolazi, jesi me čuo, spori mamlaze, ovamo!“ ljutio se tata trećeplasiranog trkača.
„Ostao si bez medalje. Kako ću na ulicu od od sramote? I ona kučka što ima one ružne blizance će da mi se smeje”, uzvikivala je mama.

Ni roditelji četrvtoplasiranog nisu bili zadovoljni i trener je tužno sjedio s rukama u dlanovima, dok se tata nije uspio obuzdati:
„O, kako si me osramotio, idiote, sad idi sam kući, ja te sigurno neću voziti.“ Tu se negdje našla baka sa dudom u rukama, pokupila uplašeno dijete, strogo pogledala roditelje i bez riječi mališana odvela na mirnije mjesto.

Ponosni tata podizao je pehar i svoje pobjedničko dijete sa zlatnom medaljom oko vrata. Dijete pored njega je izgledalo kao pas koji upravo dobija plaketu na izložbi pasa dok stoji uz vlasnika. Roditelji i prijatelji su slavili, a mali pobjednik je pospano trljao oči jedva čekajući da ga stave u krevetić i da sanja kako se igra sa svojim plišanim prijateljima, medvjedićem i zekom. Ili sanjajući normalne roditelje.

A u toj opštoj gužvi na velikom semaforu, režiser prenosa nije znao šta da prikaže pa je sa strane uočio jednu mamu koja se nije obazirala na takmičenje. U rukama je nosila bebu koja je sisala palac, a drugom rukom se igrala s maminom maramom oko vrata. Posjetioci se nisu ni osvrnuli. Neko bi rekao da njih dvoje nemaju pojma šta je život.

Snimak trke moći će se vidjeti na televiziji B92 između utakmice Lige šampiona i najnovije epizode serije Seks i grad u kojoj Carrie kupuje novi par cipela, Miranda saznaje da je lezbejka i da joj je muž homoseksualac, a Samantha ima seks sa dva maturanta elektrotehničke škole iz Nju Džersija.

A uskoro nas očekuje i prvorazredni spektakl i poslastica za sve ljubitelje sporta – borbe beba!

Sandra dobija „boing“

Sandra Melničenko, bivša manekenka i članica grupe „Models”, uskoro će od svog supruga, ruskog biznismena Andreja Melničenka dobiti skupoceni poklon – „boing” vredan skoro trista miliona dolara, u koji će biti ugrađen đakuzi, bazen, liftovi, pa čak i mali kazino…

Nakon što ju je obradovao luksuznom jahtom za rođendan prošle godine, Andrej je odlučio da za svoju suprugu obezbedi prevoz i u vazdušnom saobraćaju, te je nedavno naručio skupoceni avion. Trenutno najskuplji „boing” koji se prodaje isključivo u privatne svrhe jeste model 747-8, čija vrednost ide i do 280 miliona, a samo dodatna oprema košta 20 miliona dolara.

Bogati Rus ne planira da štedi, već se odlučio na najskuplju varijantu – u „boing” bi trebalo da budu ugrađeni bazen, liftovi i stepenice, kupatilo od slonove kosti sa đakuzijem, sauna, mini-teretana, nekoliko velikih led ekrana, te mali kazino. „Boing” će krasiti nekoliko kristalnih lustera, slike renomiranih umetnika, biste i neobične skulpture, kao i nameštaj od mahagonija. Avion će imati i kancelariju, malu biblioteku, kao i posebnu prostoriju za haljine koje su Sandrin fetiš.
Interesantno je i to da je Melničenko tražio da se u „boing” ugradi i oprema za ometanje raketnih projektila, a slične modele privatnog „boinga” poseduju ruski milijarder Roman Abramovič, te osnivači internet pretraživača „Gugl” – Lari Pejdž i Serž Bri.
Ovo, naravno, nije prvi put da Andrej Sandru obasipa skupocenim poklonima. Ona je za trideseti rođendan dobila jahtu koja je deveta najduža jahta na svetu, a čak treća ako se ne računaju veliki čarteri i kruzeri koji su namenjeni prevozu putnika. Jahta je dugačka 118 metara, sa sedam spratova, helidromom, kao i odvojenim liftovima za posadu i goste, ima tri bazena, teretanu, luksuzni dnevni boravak, šest kabina za goste… Sandrina jahta je ujedno i najnaprednija privatna jahta na svetu, sa sasvim novim dizajnom koji joj omogućava da pri brzini od 25 čvorova krstari bez pravljenja talasa, što je prvi takav slučaj u nautičkom dizajnu.

Opširnije u izdanju za petak, 5. jun 2009.

Click to play

Protojerej Branislav Peranović, koje je izgleda prvi čovek ove ustanove u Crnoj Reci, komentarišući snimak, stručnim terminima je objasnio ovaj metod, te prepričao deo njegovih konsultacija sa vladikom Artemijem koji tako dodje  nekakav ministar zdravstva:

Crkva ne odobrava batine, pa me je vladika jednom pitao „Mora li to tako, Bane?”. Ja sam rekao da mora

“Duhovno rehabilitacioni centar”  registrovan je 2005. kao crkvena delatnost unutar Eparhije raško-prizrenske,  što protojerej  Peranović objašnjava rečima „Da smo drugačije registrovani, trebalo bi da imamo lekare, psihijatre, i još trista čuda”.

Koliko je sve ovo zaista originalno, a koliko je preuzeto iz islamskih religijskih tumačenja pitanje je bez odgovora, no ne treba se začuditi ako uskoro osvane snimak gde se ispod ikone Presvete Bogorodice vrši ritual odsecanja ruke, ili možda snimak kamenovanja do smrti.

*fotografija sa naslovne strane, autor Sava Hinić

Nedavno sam, sasvim slucajno naleteo na tekst naslova ” Da li nekada sanjate otvorenih očiju?“. Nastavak je sledeći:

Ja vrlo često, to se zove daydreaming*. Pa onda postane wishful thinking, pa pozitivne misli koje se pretvaraju u stvarnost, a onda saznaš da kad kombinuješ meditaciju i maštu, to je ozbiljan proces kreativne vizuelizacije. Svako od nas ima mnogo snova, ali šta je ono što nas zaista čini srećnim, pitam se ja a pitaju se očigledno mnogi ljudi.

Pre nego što potpuno transformišem sajt., ono close up, kod mene zapravo znači CLOSER. Come Closer. To čak ne zvuči loše ni na srpskom Priđi bliže, moramo se malo zabaviti. Bićete zapanjeni ali sam zapravo završila 3 knjige, 1 i po stvarno a ono drugu polovinu u glavi i u skicama. Baš sam bila produktivna.I prijalo mi je ovo malo isključivan je, moraću češće da praktikujem. Offline retreat along with romantic reset. Sad je vreme to celebrate, not celibate … i tako ja tako zamišljam kako bi bilo divno jednu sexy zabavu da napravim ali me mrzi da organizujem, pojave se ljudi koji zastupaju Durex i lansiraju novi proizvod Play O, neki čudotvorni gel koji su smišljale žene ne bi li pomogle drugim ženama da otkriju čari orgazma. Sex počinje u glavi, u mislima … dok sanjate otvorenih očiju… ali kad se prebacite već u fazu razmene energije sa nekim, divno je kad traje… i traje… i traje… i traje… i traje …Hipnotisala sam samu sebe. Enivej, smislile su žene nebi li i druge žene bile srećne. U vremenu krize i ekonomske panike, fokusiramo se na ono što imamo. Uvek mi se više sviđalo da razvijam odnose sa ljudima nego da skupljam statusne simbole. Za mene je to mnogo veće bogatstvo.

No, nisu svi ljudi isti i to je u redu ali jedna stvar nas čini sretnim. Zajedno.
Zovem vas na zabavu, invitation only, da sanjamo otvorenih očiju.

Ovo me je podsetilo na priču koju sam negde čuo o telefonskom razgovoru neke naše devojke sa majkom par meseci pošto je stigla u Ameriku.

- Znaš, mama… Mnogo smo se dobro snašli. Kupili smo vošer i drajer i stavili to u bejzment, a kako smo tek bekjardu sredili…-

Majka napravi popriličnu stanku, te naivno odgovori:
- Jao ćero, ti si baš dobro naučila taj engleski; ja tebe ništa ne razumem!

*Ne, dušo. To se zove kurac od ovce.

Današnji prilog o hrvatskom holivudizmu prenosimo sa portala Dnevnik.hr,  sa željom da novi vlasnik psa iz članka bude makar prosečno inteligentna osoba.

‘Odlučio sam prodati psa, ako netko ima milijun kuna, dat ću mu i odjeću i kućicu, jer što će mi to sve kad ga više neću imati. Malo mi je teško prodati ga, a ne znam zašto.’, izjavio je dotični Nikola Popović koji očigledno nije čuo onu izreku da je pas najbolji čovjekov prijatelj.

Vlasnik Freaka tvrdi kako je vrijednost brendirane robe psećeg ormara oko 10.000 eura, a što se tiče kolekcije odjeće za pse ‘Dog my style’ Popović kaže da se između ostalih odjevnih predmeta može naći i pseća vjenčanica za 990 kuna i frak za svadbu od 550 kuna. ‘Bio je kod mene Grubnić i Albanović me zvao iz Bosne da bi on kupovao.’, spomenuo je tako Popović i neke od celebrity kupaca koji se zanimaju za njegovu liniju, ali ga najviše rastužuje što se nitko ne zanima za kupovanje Freaka.