1. Let England Shake – PJ Harvey

2. The King of Limbs –  Radiohead

3. Ritual – White Lies

4. Peanut Butter Blues & Melancholy Jam – Ghostpoet

5. Take Care – Drake

Na pitanje hoćes li da mi napises tekst o 10 (ili makar 5) najzanimljivijih albuma u ovoj godini odgovorila sam `oću ja, nego mislim da nisam kompetentna i ako ne mora da se zna da sam ja pisala. Plan je bio da pogledam na last.fmu kojih su mi top 5 ovogodišnjih albuma po slušanosti i da po tom kriterijumu napravim listu. Valjda sam ih slušala zato što su bili zanimljivi. Svaki plan uvek malo skrene s puta, pa je peti album preko veze došao na to mesto iz razloga lične prirode, a moj domaći zadatak izgleda ovako:

1. Let England Shake by PJ Harvey http://www.last.fm/music/PJ+Harvey/Let+England+Shake

Sa 540 slušanja Polly Jean je na tronu. Let England shake sam slušala sa mračnim zadovoljstvom kako i mislim da je predviđeno. Teme su uglavnom smrt i prolaznost života što bude samo još dodatno podvučeno ukoliko Poli reši da nam veselo o tome zapeva. Prava reč koju vezujem za ovaj album je – magično. U pitanju je celina koja vas uvuče i samo treba da joj se prepustite. Dobro, možda će vam se plakati malo na kraju, ali zar nije jedna od funkcija umetnosti da nam pruži preko potrebnu katarzu.

2. The King of Limbs by Radiohead http://www.last.fm/music/Radiohead/The+King+of+Limbs

Na drugom mestu sa 473 slušanja predstavljam vam kontroverzni The King of Limbs. Ja volim Radiohead i ne zanima me šta vi mislite o tome. U pitanju je jedan od najvećih bendova današnjice, njihova muzika je uvek u razvoju, nikad ustajala i dosadna. Ljudi koji ih vole uglavnom su se uzdržavali od komentarisanja, prosto su ga slušali. To i vama preporučujem.

3. Ritual by White Lies http://www.last.fm/music/White+Lies/Ritual

Bele laži su me prijatno iznenadile, pre ovog albuma sam ih slušala po inerciji uz neke druge bendove. Ovde su, usudila bih se da upotrebim izraz – angažovano komercijalni. Imaju šta da kažu i ja im nisam zamerila što su dobru muziku uvili u papir sa šljokicama. Sve je ispeglano, osamdesete i pop s merom (zlo)upotrebljeni, jedan opšti utisak perfekcije ostavlja svaka stvar. Preporučljivo i za osobe sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem.

4. Peanut Butter Blues & Melancholy Jam by Ghostpoet http://www.last.fm/music/Ghostpoet/Peanut%2BButter%2BBlues%2B%2526%2BMelancholy%2BJam

Za pesnika iz senke sam saznala na tviteru i krivo mi je što ne mogu da se setim od koga da ga izljubim. Bilo je dovoljno jedno slušanje Cash and Carry Me Home i bila sam zaljubljena. Album klizi kao nešto žestoko sa ledom niz grlo. Zaklela bih se da sve vreme u pozadini mogu da čujem kockice leda u čaši. Ghostpoet je odrastao u Londonu, ima šta da kaže o tamnim stranama modernog života a zna i kako. U principu svih 5 albuma koje sam navela pate od takozvane jednolične produkcije ili jasnije rečeno sve delje kao jedna ista pesma. Ali ako je ta jedna fenomenalna, što da ne.

5. Take Care by Drake http://www.last.fm/music/Drake/Take+Care

Sličnih godina kao prethodni izvođač, ali Kanađanin koga sam bar ja lično prvi put videla u nekom Rijaninom spotu, Drejk je kod mene dobio priliku jer ga na tumblr-u često citiraju. I bilo je tu zanimljivih momenata, ljubav, život i tra la la. Take care je baš to, ljubavne pesmice nekoga ko je dobra duša i ima pozitivan stav o životu čak i kad je težak. Ne znam kako drugačije da objasnim zašto bi neko trebalo da sluša ovaj album osim da je opušten i nadovezuje se na neke postojeće pozitivne tokove misli koje, nadam se, ljudi već imaju.

E, lepo krenula sam od smrti i došla do života, obično je obrnuto, ali kod mene sve mora naopako. Možda se ispostavi da je ovo bilo 5 najnezanimljivijih albuma u dve hiljade jedanaestoj, sve jedno možda ih baš zbog toga vredi poslušati.

Filoblogija je rekla da treba pisati u notepadu. To je je jedna pametna devojka i treba joj verovvati.

Goblini su sastav iz Sapca… Onako, nista preterano dobro ili preterano lose.

Ja sam tad slusao Discharge i Vice Squad.
Goblini su bili interesantni sa obradom Borisa Novkovica.
TAd je i P.J  snimala, ali mene nije zanimalo.

Posle je pevac Goblina bio kao satro humanitarac tamo gde Amerika seje smrt, o americkom trosku.
To je sve super…ali ja nekako ne volim da mi prodaju muda za bubrege.

Iz Pančeva dolazi sastav Demetrin koji deluje kao kvintet, a u postavi imaju pevačicu koja se zove Kristina Grebenar. Kako informacije naglašavaju postoje dve godine, a nedavno su objavili EP, koji je dostupan putem free downloada. Na izdanju se našla 4 + jedna numera, poznati starogradski klasik ” Jesenje lišće”, dobio je i završnu Submassive rmx verziju. Iako svoju muziku klasifikuju kao post rock sa trip hop i downtempo varijantama, ovakvu opisnu dimenziju treba delimično shvatiti i prihvatiti. Ponuđene pesme su među sobom različite, a prati ih i različita aranžmanska i izvođačka realizacija. Njihov pristup generalno prihvata razno-razne alter tendencije, ali i psychedelic elemente, koji su veoma prisutni i primetni. Pesme jesu umerenijeg srednjeg tempa, a donekle se oseća i uticaj 90-tih godina u samom načinu autorskog razmišljanja. Iako se ne može reći da su na svom debitantskom EP-u uradili sve na pohvalan način, i ima istina propusta, treba im pružiti podršku zbog izraženih autorskih i izvođačkih sloboda, kao i sklonosti ka nekoj vrsti eksperimenta…

http://www.youtube.com/watch?v=ui2egO_w-IQ

http://www.youtube.com/watch?v=ek48zlo2qMQ

DOBRI ISAK “Mi placemo iza tamnih naocara”
(PMK Records) 2009.
CD
Darkwave – SERBIA

Niski sastav Dobri Isak delovao je u periodu od 1983. do 1986. godine. Na neki nacin mogu se smatrati znacajnim sastavom niske post novotalasne scene, a njihov rad, iako je isao preko ondasnjih tipicno underground kanala, nije bio nezapazen u nekadasnjoj Jugoslaviji. Objavili su kasetno izdanje za “SKC Nis” naziva “Mi placemo iza tamnih naocara”, koje se takodje moze smatrati i pocecima nezavisne izdavacke produkcije u pomenutom gradu. Pre izvesnog vremena ovaj album doziveo je reizdanje za nezavisnu etiketu “PMK records”, a na CD-u se nasao i bonus od 7 pesama. Bogato opremljen CD sa tekstovima i informacijama, kao i ovim diskografskim putem reaktiviranje samog znacaja grupe, spada u hvale vredan poduhvat izdavaca.

Dobri Isak su autorski predstavljali samosvojnu pojavu, a na neki nacin, njihov pristup promovisao je varijantu darkwavea, koja je u izrazajnoj formi apstrahovala visemislene tekstove i interesantnu muzicku matricu, koja za slusanje nije bila dosadna niti “jednosmerna”, kao sto je bio cest slucaj kod izvodjacki slicnih grupa. Preslusavanjem njihovog materijala, mozete se lako vratiti u vreme ovdasnjih post 80-tih i osetiti delic atmosfere koja je bila prisutna na tadasnjoj, uslovno receno, underground sceni koja se, naravno, bavila ovakvim i slicnim zvukom.

“Mi placemo iza tamnih naocara”, iako sadrzi autenticnost onog vremena, danas mnogo godina kasnije, ne gubi na odredjenom sarmu, jos jednom potvrdjujuci da su Dobri Isak bili sastav koji je svakako imao sta da kaze. Uostalom, bolja preporuka za nabavku ovog albuma i nije potrebna.

http://www.youtube.com/watch?v=JQMM72vhoPE

Ocena: 8,5 / 10
www.myspace.com/pmkrecords
www.myspace.com/dobriisaknis

NIET ” Trinajst ”

( RTV Slovenia ) 2010.
CD – SLOVENIA
Post punk/post new wave/rock

Važan deo slovenačke muzičke istorije vezuje se za sastav Niet.. Njihova karijera može se podeliti u nekoliko faza, od koje će pojedinim hroničarima biti najintersantniji prvi period ( 1983 -1988 ), i vreme punk/post punk ” burnih” dešavanja. Njihove reaktivacije tokom proteklih godina sigurno su ostavile određenog traga na nacionalnom muzičkom nebu, a činjenica je da u samoj Sloveniji sastav i danas uživo respektabilnu popularnost. NIet su takođe jedan od onih sastava, čija karijera nije uspela da se ni približni realizuje/promoviše u drugim delovima nekada zajedničke teritorije / prostora, i smatram da su na gubitku kako članovi grupe tako i publika, koja je tokom godina ustala uskraćivanom za upoznavanjem njihove muzičke ostavštine.
” Trinajst” je aktuelno albumsko ostvarenje, na neki način i povratnički studijski album, koji realistično prikazuje njihova današnja stremljenja i intersovanja. Bend isporučuje songove sa jasnim autorskim i socijalnim stavom, koji u muzičkom smislu balansiraju od post punka, preko melodićnih i ublaženih hard core varijanti, do 80′ s novotalasnih upliva i rock elemenata. Pesme su pamtljive, melodične, što je najvažnije i prilično ubedljive. Niet je na neki svoj način kao zreo sastav ušao u sopstvene mainstream vode, pri čemu nijednog momenta nije ” otupela” oštrica njihove poruke.

http://www.youtube.com/watch?v=Sd6vmJcM7bw

Ocena : 8, 5 / 10
C / o : www.rtvslo.si/zkp
www.nietfanclub.com
www.myspace.com/nietfanzine

Čuveni gitarista i nekadašnji član sastava Thin Lizzy umro je danas u Španiji u 58. godini života.

Nakon uspešne karijere sa Phil Lynottom (1949 – 1986), Moore saradjuje sa brojnim muzičarima, a prvi samostalni album koju mu donosi globalni uspeh bio je „Still Got the Blues“ iz 1990. godine.

Nenametljivi Gary Moore o čijoj muzici se više govorilo više nego o njemu samom, bio je autentična pojava u surovoj muzičkoj industriji, a ostaće najviše upamćen po hitovima “Still Got The Blues” i “Parisienne Walkways”.

Sta znam… Oni su kao prljavi White Stripes; sa zamenjenim ulogama i bez ispeglane produkcije. Ako se zadrzim na ovom poredjenju onda mi padaju na pamet farmerice koje se prodaju iscepane i one koje su se na vama iscepale i raspale. Takva je nekako i razlika izmedju ova dva benda.
Niskobudzetnoj velikoj evropskoj turneji obuhvacene su i zemlje nekadasnje Jugoslavije, te mislim da bi steta bilo propustiti ih. Pretpostavljam da cene ulaznica nece biti visoke.

Linkove za download debi albuma mozete pronaci na strani Music is amazing , a vise o samom bendu na njihovoj Myspace strani

Autor fotografije Tiberio Sorvillo, musique et photographie

Melanholicnom songu ovakav  video vrlo dobro pristaje.

Možda Depeche Mode stvarno dođe u nekoj kratkoj pauzi ako mu ponude dovoljno novca i plaćen let iz nekog dalekog grada. Možda tada odsvira na opremi Ede Maajke koji bi opet mogao biti predgrupa, na primjer. Sve to pod uslovom da im je koncert u Beogradu važniji od nastupa u Atini, Istanbulu, Varšavi ili Vilniusu, kako autor teksta naziva Vilnjus. A možda bi fanovi, da su fanovi, sjeli u voz i za 2500 dinara kupili povratnu kartu i otišli do Budimpešte 23. juna, pogledali koncert, a onda se vratili nazad. Isto mogu i 11. januara 2010. u tom gradu. Ali ko bi očekivao da će fanovi ići na sajt omiljenog benda, ili da su, ako su spremni čekati 20 godina dolazak svemiraca, tačnije – omiljene grupe, spremni putovati skoro punih 300-400 kilometara i to u stranu državu. Pa ni u Zagreb nisu išli kad je taj britanski bend tamo gostovao prije tri godine. Šteta, mogli su staviti slike iz Budimpešte na Facebook i napisati kako im je bilo “sjajno”.

Nekada ljudi više vole pitati slučajnog prolaznika kuda da idu nego pratiti znakove i putokaze koji jasno govore. Nekad je jednostavnije i lakše biti na povocu nego se samostalno kretati. Posebno ako je povodac moderno dizajniran.