Od knjige do police

Piše Nataša Milović - enterijer | 2 komentara

 

 

Potpuna zabluda je da police treba da budu visoko na zidu, kao i da treba da vam zauzmu ceo zid. Ako stvarno volite knjige, koje su kao što znamo i lepi predmeti, nikada nećete biti zadovoljni regalima koji na ograničen, zapravo skučen način, nude mesto za vašu biblioteku. Ono što je sjajno rešenje je da počnete da pravite police pri dnu zida sa svih dostupnih strana. Uštedećete na prostoru i za neke druge stvari koje pripadaju zidu, a pri tome ćete imati više mesta za knjige koje će vam biti mnogo bliže i uvek na dohvat ruke. Ako ste pasionirani čitalac i kada nije Sajam knjiga, što znači da redovno kupujete knjige, onda će vam uskoro ponestati na klasičnim mestima za knjige prostora i ako i na ovaj način postupite. Zato krenite odzdo da pravite police, pa kada ponestane i tu mesta, onda u odnosu na najniži red, pravite sledeći na isti način. Možda jednog dana dođete do plafona, ali tada bez merdevina neće biti lako doseći knjigu, a prava stvar je da se vraćate omiljenim knjigama i da one budu dostupne vašim šakama.

Osim toga, druga greška sa policama je kada se prave suviše duboko, jer onda veliki prostor ostaje za novi red knjiga koji zaklanja prethodni. Mera za knjigu je onolika kolika je knjiga.

 

Knjige u šupi (niši) predsoblja

Drugi predlog za mesto polica (koje ne moraju da budu samo u sobama predviđenim za knjige) su razne niše nastale razbijanjem ugradnih ormana i šupa (namerno kažem šupa zato što se u te ugradne ormane drže šupačke stvari). U takve prostore vrlo lepo možete da uklopite i dodatni prostor za knjige. Oplemeniće vam predsoblje (jer se često šupe baš tu nalaze) a imaćete jos dodatnog prostora i za osvetljenje. Jedna od ideja je da ako je udubljenje dovoljno veliko stavite i jednu bakinu stolicu unutar polica, pa dok pretražujete neke delove iz raznih knjiga koje biste voleli da citirate na primer, možete se malo i ljuljušnuti. Ne morate da radite ovako pažljivu stvar uvek stojeći pored police. Odmorite u šupi uz knjigu.

 

Knjige u spavaćoj sobi

Spavaća soba je takodje odlična ukoliko nemate one čuvene noćne stočiće tj. natkasne. Svaka maska za radijator je pomoćno sredstvo za sve one knjige koje čitate pred spavanje, a koje ne možete da pročitate u dahu ili je san jači od vaše želje za nastavkom radnje romana, drame ili poezije. Sve češće čujem da ljudi istovremeno čitaju više knjiga odjednom i zbog toga je ovo rešenje vrlo praktično. Bitno je da su uvek na dohvat ruke. Priča o tome kako nije dobro spavati tu gde su knjige je kao kada bi vam neko rekao da nije dobro spavati ni pored odškrinutog prozora. Mnogo više prašine se skuplja tamo gde stoje razni ukrasni, a beskorisni predmeti, dok je čitanje najkorisnija delatnost koju su ljudi izmislili. Nažalost, u digitalnom dobu oči stradaju od preteranog boravka za kompjuterom, ali nažalost i koncentracija za čitanje tekstova u izvornom obliku, tj. sa papira. Ljudi koji čitaju često su ljudi sa boljim vidom, dok ekranski čitaoci redovno boluju od kratkovidosti.

 

Ako vam knjige ipak stoje zatvorene daleko od očiju javnosti, i čuvate ih kao skriveno blago u nekom velikom glomaznom ormanu, savet je da ne držite sa njima druge stvari, jer se miris biblioteke zna da uvuče u stvari trajno i onda vam neće pomoći mnogo lavandine kesice.

 

Ne zaboravite da su police za knjige i pravi prirodno dekorativni momenat, ukoliko nisu postavljene na metar, jer govore mnogo o vama i vašem misaonom toku.

 

Šta sa glomaznim monografijama

Kada imate biblioteku punu stručne literature u vidu raznih periodičnih časopisa i glomaznih formata, takve su obično monografije, to moze da bude zaista veliki problem, ali u tom smislu napravite širinu police po dimenzijama upravo takvih knjiga. Lako ćete se izboriti sa tim viškom, dok će uža polica znati da loše ugosti šire formate, pa ćete vrlo često imati utisak da vam ovakve knjige štrče i vire, što stvara utisak blage strepnje za onog koji u to gleda (a primeti se odmah kada nešto štrči). Ako ste se već zaleteli i uradili drugačije, onda ih prosto oborite i nižite jednu na drugu. Poslužiće položene kao dodatni držači za manje i tanje knjige i brošure, a možda će na kraju postati postolje i za neku stonu lampu (a po pravilu se članci iz ovakvih periodičnih izdanja čitaju neredovno, ponekad i po nuždi).

Kad smo već kod lampi za čitanje, reč dve o ovim kućnim prijateljima čitalaca. Ako znate da je neko mesto baš to mesto gde najviše volite da čitate, kupite lampu koja je visoka i jednostavna, ona koja ima pokretni deo gde se rasvetno telo nalazi. Dršku koja nosi sijalicu pomerite u odnosu od vašeg trenutnog položaja.

 

Gotove police

Ako nemate poverenja u majstore, možete da kupite u raznim bojama police u malobrojnim Ikea radnjama (mislim da postoji jedna takva u Idea kompleksu na Novom Beogradu) i onda sami, jednostavnim postupkom, ukucajte ih u zid i pozicionirajte po ličnom nahođenju. One su naravno napravljene ne samo za knjige, pa ih lako mozete postaviti gde god da su vam potrebne u stanu.

 

Vaza je neprijatelj police sa knjigama

Ono što nikada nemojte mešati su knjige i vaze na istom mestu. Zaklanjuju se međusobno i stvaraju utisak vizuelne kakofonije. Osim toga nije ni praktično, jer ako se iz vazne prolije voda po knjigama zaista će vam uništiti ovo jedino kulturno blago koje ne košta mnogo, proširuje vašu misao, rečnik i daje smisao životu. Knjiga se moze osušiti, ali će izgužvanost uvek biti trag tog događaja. Izgužvana knjiga je jedno, ali ispisana knjiga može biti sasvim nešto drugo. Aktivno čitanje, podrazumeva i vođenje beležaka – označavanje važnih delova. To nemojte izbegavati, jer ako je i pozajmite, vaša mapa čitanja skrenuće pažnju i drugom čitaocu na važna mesta i citate.

 

Naslovi koje od ove godine možete imati na policama

Na kraju bi bilo zgodno da preporučim i neke naslove koje se nadam da će se naći na nekoj i od vaših polica kao što su se našle i na jednoj od mnogih mojih, i koje nikako nemojte zaobići u ovim dugim letnjim noćima: Zašto Ana?, Pan Bujukas (Filip Visnjic), Zar je to čovek, Primo Levi (Paideia), Vlasnik pastuva, Robert Krouč, (Nolit) Život i vremena Majkla K, Dz. M. Kuci (Paideia), Pijanistkinja, Elfride Jelinek (Paideia), drame Daniela Danisa Pevanje sokocala i Drazenje stenovitih pasa (Nolit), Fluidni život, Zigmunt Bauman *MEDITERAN BOOKS, Dingovo leglo, B Vongar (Jasen)

 

Autori fotografija su Thomas Brasington i Anyjazz65

 

Slični tekstovi: