O fudbalu, socceru i ex-yu internet nebu
Iako nisam poznavalac, a ni ljubitelj fudbala poput nekih koje poznajem, u našoj se kući sport gledao. Pa i fudbal. Verujem da prosečan muškarac našeg podneblja zna ko je na prva tri mesta domaćeg prvenstva; ko je dobar, a ko manje dobar u najmanje tri evropske lige. Da mesečno odgleda makar jednu utakmicu, a da svakodnevno zaviri u sportsku stranu dnevnih novina, te da delićem oka pogleda sportski deo televizijskog dnevnika.
U Kanadi je slična stvar sa hokejom.
Ipak, jednom u 4 godine, tokom svetskog prvenstva u fudbalu, Kanadjanin ce se setiti svog evropskog oca, dede ili pradede, te će sa neverovatnim žarom poželeti da učestvuje u spektaklu. U Severnoj Americi, spektaklima se uvek stremi.
Tako se moj kolega Mark setio svoje babe koja je, kaže, englesko irsko nemačkog porekla, te je prvog dana prvenstva u Južnoj Africi na svoj auto okačio nemačku zastavu, tako pružajući podršku svojoj zemlji. Zašto se odlučio za Nemačku, a ne Englesku (Irska se nije kvalifikovala) nije mi ostalo do kraja jasno, baš kao ni mnogo toga u vezi tog zanimljivog čoveka.
Uoči samog početka natecanja dnevne novine su na srednjim stranama objavile spisak zemalja učesnica sa nekoliko rečenica o njima, sastav grupa, a kao poseban dodatak na masnom papiru, objavljena su i pravila fudbalske igre gde se uz sve ostalo moglo naučiti i to da u sokeru jedino golman sme da hvata loptu rukama, a i to samo u linijama oivičenom prostoru.
Pošto je savladao pravila, tokom dva meseca prvenstva Mark se posvetio danonoćnom praćenju utakmica, praćenju analiza i komentara na internetu, te je tako zaista ušao u samu srž igre.
Iako Markovo ponašanje bilo kome sa Starog kontinenta verovatno deluje smešno, nekome ko je sa Starog kontinenta, živi u Severnoj Americi, to ipak mora biti simpatično.
I bilo je u početku simpatično.
Kako su dani odmicali, Mark je postao vodja i guru svim ostalim Kanadjanima sa zastavicama na automobilima, a njegovi izveštaji sa prošlonoćnih soker mečeva, naterali su me da fudbal posmatram iz sasvim novog ugla.
Na žalost, Mark nije suviše voleo pričati sa mnom o sokeru, jer ipak, ja, kako se izrazio, nisam bio dovoljno u tome. Bio sam potpuni laik u poznavanju najvažnije sporedne stvari na svetu.
Da se zemlja u kojoj sam odrastao raspala na fudbalskoj utakmici, da je mojim roditeljima bilo neverovatno teško da mi objasne da se zemlja, pa i stadion može tresti samo tokom zemljotresa, a ne i nakon gola kako sam ja dugo verovao Mladenu Deliću; da sam jedne godine smršao 4 kilograma, jer sam umesto užine kupovao kesice sa sličicama fudbalera… potpuno je bilo irelevantno.
Dok sam se ja tako narednih dana zanimao svojim razmišljanjima, Markova grupa bila je vrlo aktivna, a broj zaraženih bivao je sve veći. Čak se pred kraj prvenstva činilo da u mojoj kompaniji ima poznavatelja sokera koji čak i Marku ponekad mogu parirati. Iz njihovih razgovora se svašta dalo naučiti.
- Oh, čoveče, jesi li gledao utakmicu sinoć ?? Brooney je bio neverovatan! – vrišteći i gestikulirajući saopštava Mark
- Rooney. Mislim da se zove Rooney – poluglasno i nesigurno ga ispravlja sedokosi Steve u dresu Manchester Uniteda
- Da, jeste. Jesi li video sta im je uradio, a? – Mark tako prelazi preko nevažne činjenice i nastavlja razgovor.
Samopouzdanje se radja u dve vrste ljudi. Prva je ona kojoj je dovoljno skromno poznavanje nečega, da bi onda uobraziljom to poznavanje podigli na enti stepen, a onda oko sebe okupili grupu koja o istom još manje zna, te se predstavili kao pravi poznavatelji. Ipak, iako se i sami sažive sa svojom rolom, te postanu gordog držanja i autoritativnog tona, oni ipak negde u ostacima svoje zdrave pameti naslućuju da su u krivu. Samo iz tog razloga, radi očuvanja i nege svog samopouzdanja, oni se osećaju ugroženo u prisustvu onih koji nešto više znaju, te se prema njima ako ne neprijatno, onda odnose sasvim ignorantski.
Takva vrsta samopouzdanja je bliska pojmu arogancije.
Sa druge strane, samopouzdanje kao posledica prirodnog i zdravog sazrevanja mišljenja da se uočiti kod ljudi koji poznaju, ili makar naslućuju granice svog znanja (ili neznanja, svejedno). Sigurnost uliva spoznaja da će im budućnost dozvoliti da u odredjenoj meri ovladaju tajnama koje sada ne poznaju i prodube znanje o onome šta su već u nekoj meri upoznali. Oni dakle znaju gde su i šta su, a takva pozicija čvrstog stajanja na zemlji, mora ulivati izvesnu sigurnost.
Antony Barney
Oh, ovde se prvi deo priče završava jer sam prethodnih dana naučio od stručnjaka za SEO, MEO i PR da internet ne trpi dugačke tekstove. Takodje, i članci na Njuz. netu (najboljem sajtu posle Zbrke) nisu suviše dugački.
Dakle, drugi deo ovog teksta, čiju povezanost sa stanjem na našem inernet nebu i njenim istaknutim članovima nije teško naslutiti, očekujte vrlo skoro.
Slični tekstovi:
Facebook komentari:
Poslednje Komentarisano