Ništa se neće desiti

Piše Aleksandar Janković - Priče | 0 komentara

 

P Andric ima 72 godine, sedu, ali još uvek prisutnu kosu, sivi kaput na ledjima i crni kišobran u ruci. Stoji pored sedišta tramvaja koji saobraća na liniji 6 i objašnjava čoveku sličnih godina kako je on na redu da sedne na mesto sa koga je nekoliko minuta ranije ustala vitka plavokosa devojka sa divnom šnalom u kosi i njemu neobjašnjivom metalnom alkom u nosu. “Stavljaju ih u noseve da ne riju zemlju, baš kao svinjama”- jednom je rekla i ljutito otpuhnula kroz nos njegova pokojna supruga M. Andric. No, P. se nije imao kada zanimati uspomenama na svoju pokojnu ženu, jer se ova ‘spodoba’ navrzla da uskoči baš na mesto koje je pikirao još dve stanice ranije.

“Spodoba” je bio J. Milić, proćelavi pukovnik u penziji, u izandjalom mantilu iz čijeg džepa je virila jutrašnja “Politika”. Njemu je od vojničke karijere ostala još samo penzija koja vec godinama dolazi sa tri do pet dana zakašnjenja, sedamdesetprocentno oštećenje sluha izazvano nehotice, pošto je zaboravio da stavi štitnike na uši prilikom vežbe njegove artiljerijske jednice 12. maja 1963. Ostalo mu je još i smešno držanje, kombinacija ponosnog vojničkog stava, sa grudima napred i uvučenom stražnjicom, i hroničnog artritisa koji ga probada već skoro dvadeset godina.

Pošto ni jedan od aktera predstave, na kakve su naši tramvaji odavno navikli nije imao sasvim dobro čulo sluha,  bili su tako glasni da je buka odzvanjala i do najudaljenijih putnika. J. Milić je primetio da je takve poput P.Andrića trebalo poubijati još za onoga rata, a ovaj je škrgutao zubima, glasno se pitao ko divljake spusti sa planine u grad, i u svakoj trećoj rečenici pretio izvesnim Hadžićem čiji sin, kako je tvrdio, radi u Upravi republičke policije.

J. Milić i P. Andrić su u biti jako slicni, nesrećni starci, koji se grozničavo svadjaju oko mesta na kome već deset minuta sedi dugokosi mladić sa slušalicama diskmena u ušima. Oni su toliko zaokupljeni raspravom da mladića uopšte ne primećuju, baš kao što ni on njih ne primećuje.

Dva starca se svadjaju u tramvaju na liniji 6 oko već zauzetog mesta i to je jedino pravo uzbudjenje koje im je ovaj 10. mart podario. Kroz tri minuta izaćiće kroz različita vrata na istoj stanici. Onda će vetar jednome od njih izlomiti žicu kišobrana, a drugome odneti šešir sa glave i nositi ga po trotoaru sve dok ga grmalj koji hoda držeći malenu devojčicu za ruku slučajno ne nagazi i tako zaustavi.

Posle toga ništa se više neće dogoditi.

 

 

Slični tekstovi: