Biti kulumnista znači pisati o svemu i svačemu, iznositi svoj stav. Verovatno je taj format najbliži blogu. Često se mišljenje Gorčinovo i moje razlikuju drastično, često me nervira. Redovno čitam „Pasivni ofsajd“ i njegovo „loženje“ na Barsu i omalovažavanje italijanskih timova mi idu na ganglije. Ali to je najsadržajniji tekst koji ima veze sa fudbalom, koji je meni dostupan na srpskom jeziku. Jedna tako lepa, jednostavna a sa druge strane kompleksna i složena igra kao što je fudbal je na sportskim stranama verbalno degradirana do besmisla. Više puta sam se u izveštajima sa utakmica Lige Prvačića podsmevao načinu pisanja prepunom klišea i stereotipa.

Glavni lik tvog bloga sebi dozvoljava da komentariše fudbal malo složenije. Često vrlo složeno i komplikovano, pozivajući se (bezbroj puta) na nekakve istorijske podatke (po mom ukusu – suvišno). Bez obzira na spomenute mane njegovih tekstova on voli fudbal, analizira ga, ima svoj stav i ume da piše.

Još jedan „detalj“, koji je odlika njegovog rada je to da favorizuje sistem vrednosti koji mi je prihvatljiv (možda bih rekao i da mi se dopada ali bih onda morao mnogo da objašnjavam). Gledajući i slušajući nove generacije koje se pojavljuju nisam siguran da li je intezivniji osećaj gađenja prema njima ili sažaljevanja. Od načina oblačenja, igranja, druženja, muzike, njihovih idola do načina ponašanja i svakodnevnog govora, neki novi, mladi ljudi su prilično… sjebani. Pogledaj samo crnu hroniku u poslednjih par dana. Gorčin favorizuje neku drugu priču, neku koja mi je bliska. Ako pričamo o tome da to vrlo često radi prepotentno ili trapavo, tu se možemo složiti.

Ovaj tekst nije odbrana lika i dela Gorčina Stojanovića nego samo mislim da ljudi koji imaju prilike da iznose svoje mišljenja na najrazličitije teme u svojim kolumnama (ponavljam, veoma je blisko blogu), gde pored svog stava jasno demonstriraju i sistem vrednosti koji podržavaju a koji je meni (usuđujem se da kažem i tebi) blizak, su mi negde na horizontu i simpatični.

Možda sam ja ovim tekstom i zvanično spustio lične standarde dobrog ukusa ali nemam problem ni sa Gorčinom a još manje sa Perom ili Teofilom. Imam problem sa onima koji veličaju i pozivaju na nasilje, sa onima kojima je za raspirivanje patriotskog plamena potrebno da se zapale verski objekti ili bar ambasade, sa onima kojima pedofilija nije pedofilija ako je izvršena u mantiji… ima ovoga i previše.

Pozdrav velikom prijatelju!
Dejan