Gordan zna kako treba
Gordan je zaposlen na kontrolnoj traci u pivari. To je odgovoran i zahtjevan posao koji ne može svako obavljati nego samo odabrani, najbolji među najboljima. Gordan svakodnevno osam sati potpuno koncentrisan stoji pored trake na kojoj izlaze flaše piva koje putuju prema cijenjenim potrošačima. Ima samo dvije pauze od petnaest minuta za pušenje. Gordan puši tzv. slim cigarete, a nekad i one klasične, ali na muštiklu. Kad se flaše pojave u svojoj posljednjoj fazi prije puta u prodavnice, on kontroliše da li su ispravne i spremne da se tamo i nađu. Pažljivo ih gleda. Ako je neka izašla iz proizvodnje i s punjenja nedovoljno puna, ili se pojavi nezačepljena, on je skloni sa strane. Ako slučajno neka etiketa nije zalijepljena kako treba, Gordan to svojim oštrim okom zapazi i skine je, a onda i uputi oštar pogled mašini koja je zadužena za lijepljenje. Kad se dogodi da u flaši zapazi mrtvog miša ili ekser dužine dvanaest centimetara, Gordanov vječno uključeni mozak brzo reaguje i ne dozvoli da flaša ode u prodaju. Gordan za taj dobija platu i gazdino poštovanje.
I tako svaki dan, nekad u prvoj, nekad u drugoj, a onda i u trećoj smjeni. Nije mu teško jer Gordan voli svoj posao svjestan da je baš on taj koji ne dozvoljava da neko pivo pije iz flaše na kojoj je etiketa zalijepljena malo ukoso, nepravilno. U slobodno vrijeme Gordan se opušta uz internet, ili gleda fudbal. Voli Barselonu i Murinja, i serije “Lisice” i “Ono kao ljubav” jer je Gordan “urban lik u trendu”, tako je rekao. I zanimljivo je da nikad ne pije pivo. On voli samo vodu i sok od brusnice, nekad izabere ledeni čaj ili koktel, a samo ponekad toplu čokoladu.
A kad su ga jednom pitali da li je to naporno, da li je teško biti na tako odgovornom i važnom mjestu, on je rekao ovako:
“Jeste, velika je odgovornost, ali je i lepo. Znam da bi se mnogi menjali sa mnom. Ali ne mogu jer nemaju potreban talenat i znanje za ovo. Lepo je ovde, danas dva sata ništa nije naišlo, ali onda se pojavila jedna otvorena flaša i ja sam je skinuo. U tome je draž ovoga posla. Nisam još dovoljno stručan za pakiranje u gajbe ili da nadgledam ljude koji kontrolišu flaše, da pazim da ne gledaju levo-desno, da pazim da li oni paze, ali ima vremena. Ovde me je blizak prijatelj namestio preko veze, on je kontrolor gajbi, pazi da u svakoj ima biti tačan broj flaša. A ovde se svaka greška skupo plaća. Nedavno smo imali propuste na traci i znaš gde sad rade ta dvojica krivaca? Jedan je glavni moderator na sajtu najtiražnijih novina u Srbiji, pušta komentare koji smeju da idu i zabranjuje one koji ne smeju, i smišlja antibot pitanja. A drugi je glavni menadžer za moderatore na jednom od najposjećenijih informativnih sajtova u Srbiji. On je bio najbolji među nama, ali je mnogo razmišljao pa mu se potkrala jedna polupuna flaša i jedna s dve iste nalepnice. Otišao je i sad je moderator na tom sajtu, razdvaja loše komentare od dobrih, poželjne od nepoželjnih. Jako težak i stresan posao, ali i vrlo cenjen, donosi ugled i visok status u društvu”, rekao je Gordan i otišao na posao.
A ja sam otvorio jedan „tuborg“. Onaj u limenci.
*fotografija preuzeta sa strane SumrowSlični tekstovi:
Facebook komentari:
6 Komentara
Ostavi komentar
Razmišljao sam se oko komentara i… ipak nisam odoleo. U sadašnjoj „kulturnoj“ sceni ili kako god se zvalo to što paradira svim vrstama medija, pojavu Gorčina Stojanovića doživljavam drugačije nego ti.
Biti kulumnista znači pisati o svemu i svačemu, iznositi svoj stav. Verovatno je taj format najbliži blogu. Često se mišljenje Gorčinovo i moje razlikuju drastično, često me nervira. Redovno čitam „Pasivni ofsajd“ i njegovo „loženje“ na Barsu i omalovažavanje italijanskih timova mi idu na ganglije. Ali to je najsadržajniji tekst koji ima veze sa fudbalom, koji je meni dostupan na srpskom jeziku. Jedna tako lepa, jednostavna a sa druge strane kompleksna i složena igra kao što je fudbal je na sportskim stranama verbalno degradirana do besmisla. Više puta sam se u izveštajima sa utakmica Lige Prvačića podsmevao načinu pisanja prepunom klišea i stereotipa.
Glavni lik tvog bloga sebi dozvoljava da komentariše fudbal malo složenije. Često vrlo složeno i komplikovano, pozivajući se (bezbroj puta) na nekakve istorijske podatke (po mom ukusu – suvišno). Bez obzira na spomenute mane njegovih tekstova on voli fudbal, analizira ga, ima svoj stav i ume da piše.
Još jedan „detalj“, koji je odlika njegovog rada je to da favorizuje sistem vrednosti koji mi je prihvatljiv (možda bih rekao i da mi se dopada ali bih onda morao mnogo da objašnjavam). Gledajući i slušajući nove generacije koje se pojavljuju nisam siguran da li je intezivniji osećaj gađenja prema njima ili sažaljevanja. Od načina oblačenja, igranja, druženja, muzike, njihovih idola do načina ponašanja i svakodnevnog govora, neki novi, mladi ljudi su prilično… sjebani. Pogledaj samo crnu hroniku u poslednjih par dana. Gorčin favorizuje neku drugu priču, neku koja mi je bliska. Ako pričamo o tome da to vrlo često radi prepotentno ili trapavo, tu se možemo složiti.
Ovaj tekst nije odbrana lika i dela Gorčina Stojanovića nego samo mislim da ljudi koji imaju prilike da iznose svoje mišljenja na najrazličitije teme u svojim kolumnama (ponavljam, veoma je blisko blogu), gde pored svog stava jasno demonstriraju i sistem vrednosti koji podržavaju a koji je meni (usuđujem se da kažem i tebi) blizak, su mi negde na horizontu i simpatični.
Možda sam ja ovim tekstom i zvanično spustio lične standarde dobrog ukusa ali nemam problem ni sa Gorčinom a još manje sa Perom ili Teofilom. Imam problem sa onima koji veličaju i pozivaju na nasilje, sa onima kojima je za raspirivanje patriotskog plamena potrebno da se zapale verski objekti ili bar ambasade, sa onima kojima pedofilija nije pedofilija ako je izvršena u mantiji… ima ovoga i previše.
Pozdrav velikom prijatelju!
Dejan
Večeras sam čitala propuštene tekstove tu na Zlom podstanaru (za ime sam na samom startu ovog sitea napisala nekome da nije dobro odabrano, slažem se da bi bilo zgodnije neko drugo) i drago mi je da stvar ide dalje unatoč krizi koja nas sve lomi.
No meni je trenutna kriza veliki izazov i mislim da za sve postoji razlog zašto se događa – možda je to dobar filter da opstanu u ovoj magli ispunjenoj vukovima samo najkvalitetniji ili najvještiji u preživljavanju…
Tekst o Gordanu je izvrsno napisan i željela sam ga komentirati na blogu, no onda mi je pažnju skrenuo fenomenalan komentar Dejana Patakija. Iako ne znam o temi kolumne ništa jer to ne pratim, Dejan je izvrsno sve definirao, a posebno…
“GLAVNI LIK tvog bloga sebi dozvoljava da komentariše fudbal malo složenije…”
I postavio za mene potpuno nove standarde pri doživljaju određenog bloga i autora istog.
I mala napomena na kraju; Dejan piše odlično, na Sinišinom tragu, čini se jako finim čovjekom i nadam se da će se vlasnik ovog sitea složiti sa ovom tvrdnjom i potruditi se da ga Dejan krasi svojim tekstovima u budućnosti… Pozdrav svima
Kako se jedan pomahnitalo vetroviti i nenormalno hladan dan može ulepšati? Meni je to upravo učinila Arslonga Vitabrevis svojim komentarom.
Još uvijek pamtim neke izraze koji se polako gube i nestaju. Pregaoc. tačno ova riječ ide uz velikog radnika Gordana. Volim i riječ tekovine..
pozdrav
#Dejane, zahvaljujem i drago mi je ako zaista jesam. Znaš ponekad nije dovoljno samo čekati – kontaktiraj uredništvo i ponudi se, unesi tu malo topline, života jer mislim da im baš to fali.
I nisam jedina koja tu ostavlja pohvale – kroz dan je Zlog podstanara posjetio i meni simpa HR bloger, novinar, itd… Riba Fish i kaže: “dobri su, fakat!” :}
оно што сам тражио, хвала