Priče

Da li sam pismeniji od đaka prvaka

Izbili smo na auto put i od sajma knjiga u BG delilo nas je još samo nešto više od 60-tak minuta. Kratka maršuta. Krenuli smo sa Mariovim Pežo-om od 1600 cm3 kubika, cena 20 hiljada Eura. Mega dobar, 2002-go godište !!! Pošli smo spremni sa sve limenkama piva i jednom flašicom vina “Ždrebčeva Krv” jer smo mislili da će samnom ići i jedna moja drugarica s’ Fakulteta koju znam još iz Gimnazije ali nije jer se smuvala s’ nekim smaračem koji joj nije dao da ide. Mentol.

Prepričavali smo utakmicu Inter-a iz Milanoa protiv Ukrainskog Dinamo Kiev-a u Ligi Šampiona koja je igrana u Sredu 21og Oktobra i prepričavali super-komentare Aleksandar Aco Stojanovića i stručne analize Gorčin Stojanovića iz “Blic”-a. Svi smo u autu bili navijači Inter-a, ja još od 2003-će, a pre toga sam bio navijač Lacia a moje kolege sa faxa Bane i Branko od 2005e a Branko je i navijač Portoa ali u Portugalskoj ligi, dok je Calco druga priča. Naravno, obožava i futbalera Konseisaoa i Christian Ronaldoa. Samo je šofer Mario navijač Liverpool-a, jer voli Engleski fudbal. Čudan lik, Srpski vice šampion u pikadou i vrlo tih lik, ali sasvim okej i mnogo urban tip do jaja. I expert za kladionicu, posebno Američki NHL Hockey. Jednom je čak uboo i šesticu na Lotou pa se napio kao stoke jer je popio 16 piva.

Atmosfera u kolima je bila super i cool iako je Mario bio polu-ljut jer nismo prihvatili da idemo preko Fruške Gore što je on predložio jer je rekao da weekend-om nije gužva na Sremskim cestama. Sva sreća da mu nije išao prijatelj košarkaš jel taj stalno smara o Gud Jir lizi. Pivo i kexi koje smo kupili na benzinskoj pumpi, i mjuza sa radia. Extra stvar!!! Opušteno. Mariu nismo dali da pije jer vozi pa smo mu kupili pola l “Coca Cole”. Tovarili smo ga da nemamo kakaoa, pokupili smo fazon od Banea, a Bane je najgori od sve dece ))). Slušali smo Robi Vilijamsa, Bob Marlij-a, Kaiser Chiefs i Muse na ce de-u i približavali se Glavnom Grad-u. Muse su extra bend.

U Beograd smo stigli oko Podne. Platili smo drumarinu na auto putu 200 dinara a za Euro-Dizel smo podijelili novce na NISU. Mariov Pežo troši oko 6 litara na otvorenom. Parkirali smo na parkingu Sajma gde je bila ogromna gužva i to me je frustriralo. I oni što naplaćuju parking, jebeni nesigurni komplexaši. Smarali su me. Ali mora da se plati, jebi ga. Nervirali su me i na predhodnom Sajmu Erotike zbog njihovih komplexa. Krenuli smo da pojedemo nešto. Ja sam pojeo pljeskavicu i vešalicu, od salate sam uzeo Urnebes, ali i pavlaku i Alevu papriku jer su prilozi bili besplatni. Onda sam popio jedno pivo i krenuli smo u zgradu Beogradskog Sajma.

Gužva je bila kao da igra Reprezentacija. Ja sam odmah krenuo na štand Samizdata da vidim jel izašla neka nova super knjiga s mnogo sex-a. Tu su bili ljudi iz media a bila je i Luna Lu pa sam se vrzmao u okolo da me negde uhvati kamera u tom urbanom okruženju. Glamur. Uzeo sam u ruke prvu knjigu koju sam dohvatio i listao čekajući da me snime sa kamerom da ne ispadne da sam uzalud dolazio. Trudio sam se da izgledam mudrije od voditeljke ali je to bilo teško ostvarivo i skoro ne moguće. Ruke su mi se znojile jer je unutra bilo preko 30 Celzijusa pa sam odlučio da je pazarim kasnije, pošto je bilo mnogo vruće. Razgledao sam štandove i izlagače. Video sam Isidoru Bjelicu. Lepa žena. Čudno je kako Bog nekome istovremeno podari lepotu i pamet? Tu je bila najveća gužva, ljudi vole knjige o sexu, jebi ga, to je sasvim i savršeno ok. Malo dalje sam sreo Vanju Bulića. Isti slučaj, s tim da je Vanja imao i Harizmu. Institucija za sebe, definitivno. Njega znam još iz one popularne emisije na teveu gde su gostovale same poznate face i kul likovi, momci sa asfalta. Nisam imao sreću da sretnem Ćirića iako sam ponio Hoboa da mi podpiše jer mi je ta knjiga još uvek ne podpisana. Ostali koji su stigli samnom su se izgubili u Halama, a ja sam sam tražio knjige koje me zanimaju.

Brate, volim da dođem na Sajam. Ima mnogo knjiga i mnogo posetioca, sigurno 20 procenta više nego prošli put. To je možda zbog bolje ponude a možda i zbog Sunca koje je došlo nakon kišnih dana. Napravio sam jedan krug gledajući knjige. Bilo je kul. Što šta sam pronašao što me zanimalo. Onda sam napravio još jedan krug negledajući knjige da vidim koga još od poznatih i slavnih celebritia ima na sajmu. Koliko samo ljudi! Toliku gužvu nisam vidio još od certa Peppers-a na onoj Vojvođanskoj livadi pored Inđije. Kupio sam i “Autobiografiju” Entoni Kidis-a. To stvarno vredi imati pored onog mp 3 diska što sam skinuo s Internet-a. Svratio sam do WCa. Tu sam slučajno naišao na iznenađenje i iznenađujući susret. Rukovao sam se sa mojim friendom koga sam zatekao ispred ulaza kad sam izlazio. Nisam ga video od oproštajne tekme Vlada Divca nego sam preko Fejsbuk-a iako je on rekao da je to bezveze. Sad je bio u dresu Sava Miloševića. „Jeli, jel si to odlučio da postaneš Savo Milošević kad porasteš“, zajebavao sam ga. Dogovorili smo se da bi smo u Utorak veče mogli zajedno da gledamo tekmu na TVu, igra Real koji je trenutno najbolji na Svetu, rekao je moj drug koji je od 2000-te do 2004.-e godine živeo u Chicagou a malo i u Torontou. On me je jednom zvao i na cert Joe Cocker-a i Karlos Santanae, ali sam odbio. Dovoljno je što sam gledao Madonu caricu. Dovoljno cerata za 2009.-tu.

Tada sam još jednom prošetao i zagledao knjige. Gledao sam u korice, čitao šta piše na poleđini, a onda malo prelistao da vidim da li je na latinici ili ćirilici i kakav je font da procenim knjigu. A važan mi je i papir jer imam problema s okretanjem listova. Nekad je papir tako suv baš kao i moj kažiprst pa ja pri svakom okretanju strane moram polizati jagodicu prsta da bi je navlažio i uspešno okrenuo i tako gubim koncentraciju dok čitam. Uprotivnom je nemoguće okrenuti stranicu. Ima i neki zakon iz fizike koji to potvrđuje ali sad ne mogu da se setim kako se zove iako dosta dobro pamtim ono iz Osnovne škole ali sam uvek bio naklonjeniji da kažem društvenim predmetima i mnogo sam čitao. Gutao sam knjige i nervira me kad je neko ne pismen pa sam se zato učlanio i u grupu na Facebook-u „Mrzimo one koji mešaju reči jel i jer“. Znači to me nervira do jaja ali sam srećan jer imam u toj grupi dosta istomišljenika. Stao sam uz nekog čoveka koji je imao piskav glas kao da se nagutao Heliuma (H) pa mi je to bilo mnogo smešno i tu sam stajao i gledao slikovnice i slušao ga. Kao neki lik iz Simpsonovih iako bi ja više voleo da je iz South park-a jer je to definitivno vrh serija. Piskutavi. Mnogo smešan lik, Heliumski dečko.

Nastavio sam dalje da tip ne istripuje da sam ga provalio pa da se ne smori. Svaku sam knjigu pažljivo uzimao i prelistavao da vidim vredi li je kupiti ili nevredi. Izplanirao sam da pazarim oko dva kilograma knjiga jer sam predpostavio da je to dovoljno do sledećeg Sajma. Mudro sam gledao u svaku proučavajući font i biografiju pisca. Svašta nešto sam zanimljivo našao. Onda sam osetio glad u želudcu i pitao se dal da uzmem još neki naslov pa sam odustao od još 300 grama knjiga zarad jedne Leskovačke pljeskavice sa sve urnebesom koliko stane. Jbg, pljeskavice su bile do jaja. Cena pljeskavice je bila kao i cena jedne knjige, samo su knjige bile malo deblje ali i neukusnije. A pasovalo bi mi i leglo i jedno pivo. Pazario sam nekoliko naslova, uzeo i novog Koeljoa, a onda krenuo prema izlazu. Uštedeo sam bar 300 dinara, sve su te knjige bile na popustu a nekih od njih nije ni bilo na kioscima i u knjižarama. Znam kad sam nedavno uzeo novi broj Men Health-a.

Izašao sam napolje na Sunce i više nije bilo tako zagušljivo. Čak šta više bilo je lepo, vrh vreme za Oktobar. Poslao sam friendovima sms-poruku da dođu na Glavni Ulaz Sajma. Zapalio sam jednu cigaretu Davidof dok ih čekam, u nutra je zabranjeno pušenje da se knjige ne dime bezveze. Davidof! Brend, brate. Pažljivo sam uvlačio fantastične dimove. Taman me uhvatila i druga kamera sa sve cigaretom u ustima baš kad su prošle dve extra sexy ribe. Stvarno extra. Tu je bio neki momak u džemperu i naočarama, izrazito višlji od mene i on mi je malo pokvario kadar. Paćenik. Odmah sam video da je to neki primitivac rođen van Beograda jer nije hodao na Beogradski način. Jbg, to ne može da se nauči. I, drugari su mi uskoro stigli baš kad sam počeo da se smaram.

„Jel’ si video Lunu Lu unutra? Cool, brate. Mnogo je dobra riba, vrh“, rekao je jedan srećnik koji ju je isto video unutra. „Nebi joj brate dao ni 4 banke kad je vidim uživo, još je lepša nego na televiziji! Extra!“
Jedan je isto kupio dve knjige a druga dvojica nisu našla ništa što im se sviđa pa su odlučili sačuvati pare za 2010-tu ako opet bude Sajam, jbg. Krenuli smo prema peugeot-u. Bilo bi dobro da je sajam češće pa da češće kupujem knjige.

Jedva čekam Sajam Automobila i Biciklova. Definitivno preferiram Mercedese. Naravno.

Pozz!

Slični Tekstovi:

• Da li nekada sanjate otvorenih očiju? Ja vrlo često, to se zove daydreaming
• Centar za odvikavanje od bolesti zavisnosti
• Gordan zna kako treba
• Noć muzeja – ekstra!
• Skok u vis

© 2009 zlipodstanar.com.