Nova hit knjiga – Samoubistvo, trajno rešenje svih problema

Piše Aleksandar Janković - Stavovi, Život | 2 komentara

Imam naviku da pogledam prvu rečenicu knjiga na koje naletim po knjizarama, ili, češće, po samoposlugama. To su uglavnom popularne knjige, patetične ili neukusno prilagodjene trenutku, najčešće i jedno i drugo. Tako, pre neki dan videh na kasi – Zvala se Summer…

Jednom sam pročitao knjigu ‘Devojka sa bisernom naušnicom’. Takav mazohizam priuštio sam sebi u nekoj rupi na kraju sveta gde sam se našao bez tv-a, struje, vode… A kako je visokomoralna lepojka sa bisernom naušnicom stigla tamo za posebnu je priču.
Ta papazjanija, sada već klasik, toliko je u srcu mnogih.
Kasnije sam čuo kako su i film snimili po romanu i užasno me je zanimalo na šta bi to moglo ličiti, no nisam imao snage, iako sam se  u medjuvremenu ponovo našao u civilizaciji.
Šta znam, valjda je najlakše slegnuti ramenima i priznati kako se ljudi jednostavno razlikuju.

Ranga Devojke čitava je današnja popularna književna scena, bez obzira na žanr. Tako, na primer, Alain de Botton, uzima se kao ozbiljan filozof, a njegove knjige podstiču na razmišljanje kako ozbiljne kritičare, tako i običan svet.
Nikoga ne zanima to što Alen jednostavno nasumično vadi delove i citate iz klasičnih filozofski dela, a onda ih nadrealno i tragikomično stavlja u perspektivu srednjeg čoveka koji se vozi autom sa rukom izbačenom kroz prozor i mobilnim telefonom ubodenim u rupu za upaljač. To se naziva filozofijom u novom ključu. Zapravo, takav koncept je ono što je ovom autoru i omogućilo uspeh. Kao kad bi dela Platona ili Kanta prepričali u maniru svih tih silnih puteva kojima se retko ide ili “Meditacijom do bogatstva”… Istinski, smisleni uspeh takvog pokušaja je nemoguć, te su onda sve to lagarije, ali koga briga. Lagarija je i da možete jesti kao slon, a da ćete uz petominutno dnevno razvlačenje dva federa gubiti 11 kg mesečno… Ipak, to nije razlog da se ovog meseca ne proda nekoliko miliona federa za razvlačenje.

Tako i uspešni de Boton rezonuje; ako priznamo činjenicu da svet smatra filozofe pametnim ljudima, hajde da svetu objasnimo kako bi se Sokrat snašao u situaciji da mu se zbog recesije radno mesto klima, da je rata za Golfa porasla 7,2%, za stan 5,4… da se, uz sve to, sirotom Sokratu i dalje ide na letovanje sa ljubavnicom, a da ženu i taštu mora poslati u banju sa lekovitim blatom…

Ista formula se sasvim uspežno može primeniti i na muziku, film ili bilo šta drugo.

Ništa nije bolje na kulturnom prostoru koji je i dalje, voljno, nevoljno ili uopšte ne priznavši ipak zajednički. Od popularne Vedrane Rudan, koja je neuporedivo manje loša od popularnog Marka Vidojkovića, pa sve do Miljenka Jergovića koji u svaku svoju rečenicu kao da šifrom pokušava umetnuti ‘ ta, oprostite mi, ovo nisam ja, ali ja živim od ovoga, moram nešto jesti sutra’.

Zdravi u glavi za sve to imaju sve manje želuca… kopne i propadaju.

Istovremeno,  svi ti koji se pitaju šta će sutra jesti, već su tako dobro uhranjeni da vrlo često prošetaju na ispumpavanje sala oko struka.

I šta više reći…

Napolju je ponovo lepo vreme, ne propustimo.

 

Slični tekstovi: