Stavovi
(Novogovor) Klepanice koje čine govor budalastim
Na žalost, neću moći ovoj sjajnoj temi posvetiti svu pažnju jer je gotovo neiscrpna, pa ću se pozabaviti nasumično izabranim klepanicama. Takodje, pokušaću zaobići i one koje bodu oči i baviti onima koje su već postale normalne. Na primer, zašto se stajlist Licko pozabavio lukom popularne pevačice, a ne njenim lubenicama ili kupusom, nije bitno za ovaj tekst…
Vrh je klepanica nastala devedesetih godina, a na putu do počasnog mesta u vokabularu današnjeg čoveka vratila se svom izvornom obliku “vrhunski”. Ne mogu pouzdano tvrditi kako je nastao “vrh”, ali mi se čini da je to bila ocena kvaliteta marihuane. Originalni “vrh” još uvek opstaje recimo za opis ljudskih vrlina što se može uočiti na primeru kako je neko “čovek vrh”. Ipak, “vrh” je vraćen ulici, a meinstrim je zadržao klepanicu “vrhunski”.
Danas kao dobar dan čujemo o vrhunskim poslovnim ljudima, naučnicima i umetnicima; da li oni treba da se stide ili ponose time nije mi do kraja jasno. A oni sami često umeju reći kako nisu u toj priči.
Biti ili ne biti “u priči” bilo je u početku rezervisano za nenarodnjačke muzičare koji zaboga nisu snimali pesme, nego su preslikavali iskustva svojih transcedentalnih meditacija, a kako bi prostacima to objasnili počinjali bi sa – Vidiš, pre par godina ja, Miki i Šilja smo ušli u tu priču i hteli da napravimo nešto što ovde nije vidjeno… -
U to vreme narodnjaci su za svoje nedovršene albume imali puno primereniji termin “materijal”, ali su eto, bili predmet sprdnje zbog toga.
Danas u “priči” nisu samo avangardni muzičari koje je nesreća rodjenja u Srbiji i vladavina Miloševića sprečila da pomute slavu Roling Stonsa, već se taj jadni termin odomaćio čak i u kulturnom dodatku TV Dnevnika.
Sa pričom je nizostavno stigao i “lik“, a koliko je ružno i uvredljivo čoveka nazvati likom i tako negirati njegovo samo postojanje nepotrebno je govoriti. Možda bi se “lik” jedino mogao koristiti u kontekstu teze o kojoj sam nedavno čitao a koja tvrdi da je današnji čovek i njegova deca rodjenjem postaju ništa drugo nego činovnici velike multinacionalne kompanije. O ovom orvelovskom, na žalost, vrlo smislenom trvdjenju drugi put.
Da je stvar slična ili gora i u ostatku nekadašnje Jugoslavije kazuje najbolje primer Hrvatske gde je postalo društveno poželjno smišljanje klepanica. Ako je razlog tome hrvatska želja da budu drugačiji, onda je put sasvim pogrešan i. Znate, dragovoljac ili putovnica podjedanko su bliske ili daleke i Srbinu i Hrvatu. Valjalo bi smisliti sasvim novu reč, neku koja se ne sastoji iz i za Srbe uobičajenih reči kao što su drago i voljno. Valjalo bi da dragovoljac bude recimo torpitalac. Takvu reč Srbi nikako ne bi mogli prepoznati kao sebi blisku, a Hrvatskoj bi samo ostalo da uloži sredstva i strpljenje kako bi svoje gradjane podučili novostima i ubedili ih kao su one neophodne.
Zanimljivo mi je na jednom sportskom hrvatskom portalu primetiti da uvek isti novinar kad god mu se ukaže prilika koristi reč “možebitno”. Možda grešim, utiska sam da je to njegova, lična reč, i da je na nju vrlo ponosan.
” Mlada nada ove sezone možebitno dolazi u Hajduk”, to danas, posle svega, ne zvuči čak ni smešno.
Da nije normalno, bilo bi nenormalno.
nastavak sledi
Slični Tekstovi:
- Nesigurna vremena
- Drvo života
- Dan ponosa u Zagrebu
- Gotovo godišnji izvestaj
- Prilog za zbornik naše propasti (video)
Tags: Diskusija
2 komentara za tekst “(Novogovor) Klepanice koje čine govor budalastim”
Pošaljite komentar
Rubrike
Zaboravio si ‘ekstra’ i ‘slozile su se kockice’.
Slazem se sa svim stvarima o kojima si pisao,i naravno ovo jeste toliko opsirna i velika tema,da bi se mogao napisati roman,a opet da ne bude sve obuhvaceno. Samo bih stavila primedbu da je jezik “ziva stvar”,koja se razvija, menja, nastaju nove reci, neke stare i arhaicne nestaju…Neke od reci koje su nastale “na ulicama” i nisu toliko lose,cim ih je vecina usvojila…Naravno,neke od njih ne lice ni na sta, i jasno oslikavaju stanje drustva iz tog nekog perioda…