Stavovi

Usputna zapažanja

U svom najpoznatijem stripu “Život pod sankcijama”, Aleksandar Zograf, govoreći o opštem slomu svih ljudskih vrednosti i civilizacijskih normi  do koga je došlo devedesetih godina, u jednoj sceni, posle prizora koji slika dezorijentisane i očajne izbeglice pristigle iz svojih sela u gradove, postavlja medju njih i jednog trbušastog mladića koji izgovara zanimljivu rečenicu: “Postaću glavni u velikom gradu!”.

Razmišljajući o ljudima koji pišu ili, bolje rečeno, ostavljaju tragove na internetu, i o porivima koji ih podstiču na to, upravo mi je prethodna strip sličica i ta rečenica iz balona, došla kao prva asocijacija. Čini mi se da velika većina ljudi na internet dolazi sa namerom da postanu glavni na tom nepreglednom nebu. Još jedna podudarnost je i ta da se na internet retko kad, ma koliko to ne želimo priznati, dolazi sopstvenom voljom, već da su svi ti ljudi čiji se životi kriju iz pseudonima, zapravo prognani iz nekog drugog, stvarnog sveta, koji je, eto, u toj uobrazilji, izgubio titulu prvog. Naravno, uobrazilja je uobrazilja, a stvaran svet i život se mogu samo nasmejati tom negiranju… samo taj smeh nije bezazlen i naivan. Više je mračan i zloslutan i mogao bi se uporediti sa onim smehom koji bi se pojavio na licu nekog rimskog imperatora do koga bi došla vest o tome da su dva odrpanca u nekoj dalekoj provinciji kovali zaveru protiv vlasti. Imperator bi se makar blago nasmejao toj naivnosti pre nego što parafira smrtne presude.
U tom smislu, ono što internet da Slatkoj plavuši uzeće život nekoj Sanji, ono što internet da Razjarenom tigru uzeće život nekom Petru… ono sto bi internet hteo da pruži Zlom podstanaru, Aleksandar još uvek pronalazi snage da odbije.

Sve romane Dostojevskog pročitao sam, jedan za drugim, za jedno petnaestak dana. Sada, čitam Pekićevo Besnilo, jedno delo, već gotovo isto toliko vremena. Odgovor na pitanje zašto je to tako, sasvim je jednostavan; ne stižem pročitati ništa sa papira, jer mi sve vreme oduzima čitanje sa ekrana. Mada… moram primetiti da Pekiceva knjiga i nije posebno uzbudljiva.
Pravo je pitanje da li je to dobro ili loše, ali ja na njega još uvek nemam odgovor. Čini mi se da je svejedno. Imam dovoljno samopouzdanja da primetim kako su mnoge internet pisanije anonimusa neuporedivo bolje od mnogih ukoričenih papazjanija na kojima su njihovi afirmisani autori izgradili čitave karijere i od kojih su udobno proživeli svoj bedni vek. Dakle, ako vam ne smeta da ispadnete čudak umesto znalca, tako što ćete prilikom prikladnog razgovora umesto Tolstoja citirati Duricu, onda nemate problema. Baš kao što ni ja nemam problema.

Fascinantna stvar u vezi interneta (mislim na forume i blog, forma chata liči na zbrku neartikulisanih glasova koji se čuju iz rulje na nekom političkom skupu) je da većina ljudi, iako su slova i reči ono jedino čime raspolažu, na njih uopšte ne polažu puno, a da svoju internet afirmaciju grade na udruživanju sa sebi sličnima – za njih su smišljeni smajlići, da se ne muče suviše . Konkretno, to su oni koji dodju i ostave komentar “baš super”, a ovaj ode, pa uzvrati opet sa “baš super”… Posle nekog vremena naletite na blog sa stotinu “baš super” komentara, koji prate post od samo jedne rečenice koji kaže da se tog dana desio zemljotres ili da je autor popio dve caše vode kada se probudio, jer je prethodne večeri jeo jako slanu ribu.
Kad sam se prvi put susreo sa tim fenomenom činilo mi se da sam neverovatno retkim slučajem naleteo na idiote, ali odmah zatim, naišao sam na još desetak sličnih, te sam se uplašio da “baš super” zaista oslikava “normalnog” korisnika interneta. I jeste tako, to i jeste prosečan uzorak, ali se danas ne plašim toga, a naučio sam i da u stotom delu sekunda prepoznam ovu vrstu života. Odakle ovakvi porivi dolaze, nisam siguran da znam, ali se ne mogu odupreti utisku da zbližavanja putem ostavljanja ovakvih blog komentara neverovatno podsećaju na potrebu kerova da zapišavanjem bandera ostavljaju svoj trag.

Iako su na internetu gotovo svi lepi, pametni i uspešni, opet se najmračnija lica, zlobe i podlosti, vide onako kako ih mnogi od vlasnika u onom stvarnom životu nikada neće pokazati. Osim, ako im neki rat (tada maske padaju), recimo, to ne dozvoli.
Ovako, glavu dam da se dva supružnika mogu godinama, iz istog stana, sa istog računara, preko interneta dopisivati, uzdisati jedno za drugim, proklinjati zlu sudbinu koja ih je sastavila sa supužnikom, ne dozvolivši im život sa tim divnim bićem čije reči miluju sa ekrana.

Na kraju, usudjujem se dati nekoliko saveta:

Ako gledate vremensku prognozu saznajte kako će vreme biti sutra, a preskočite novinsku vest koja govori o tome da se voditeljka vremenske prognoze jebala sa fudbalerom koji je u prethodnom kolu postigao dva gola.

Ako volite fudbal, pročitajte u novinama samo deo koji govori o povredi fudbalera koji je u poslednjem kolu postigao dva kola. Čim, u ostatku članka krene pretpostavka kako je povredu dobio prilikom neopreznog starta muža voditeljke vremenske prognoze, nemojte dalje čitati.

Ako volite film, zašto bi vas zanimala sisa koja je ispala glumici prilikom dodele filmske nagrade. Ako vas gospodjica sisa baš i zanima, zašto bi vas zanimalo i da li je ona nehotice ili sa predumišljajem vlasnice pobegla iz neudobne haljine. Još gore, zašto vas zabole patka šta o slučaju ispale sise misli drugi poznati glumac.

Ako volite filozofiju i književnost čitajte dela, a ne ‘o delima’. To što devedeset devet posto studenata fakultete završava na pogovorima i predgovorima neka vam služi isključivo za podsmeh i sprdnju.

Nemojte se smejati ako niste ukapirali vic. Uglavnom se tu i nema šta ukapirati.

Nemojte klimati glavom ako se ne slažete sa onim što govori autoritet koji vam isplaćuje novac kojim kupujete hranu. Bolje gladujte!

Nemojte se nervirati ako neki mudrac primeti da cete umreti kao klinac. On se nije ni rodio; samo umišlja da je živ.

Nemojte crveneti zbog gluposti koju je onaj do vas rekao. Smejte se grohotom!

Posle svega, valjda smo rodjeni da budemo ljudi, a ne lakeji.

Slični Tekstovi:

• Laž koja nikoga ne zanima (slučaj paljenja hrvatske zastave)
• Miladin Kovačević u Skupštini Srbije (put heroja)
• Ko je zapalio hrvatsku zastavu u Poreču?
• Skoro sedmica!
• Moj prijatelj.

© 2009 zlipodstanar.com.