Drvo života
“Ako napravim da se to uklapa sa foteljama, onda ležaj nikako neće biti adekvatan deo celine. Možda bi najbolje bilo da ležaj izbacimo, a na to mesto stavimo veliku saksiju sa cvećem. Drvo života, na primer!?”, majstor stolar, pozvan da kako god hoće sklepa ormarić za Natašu, samouvereno projektuje enterijer trideset dva kvadrata oronulog stana.
Ivan puši i gleda kroz prozor. Sa druge strane stakla, dve devojčice kredom ispisuju imena na pločnik. Zatim jedna skoci i počne da gazi ime koje je u srcu druga ispisala. Nekoliko trenutaka obe viču, a onda se čuje glas sredovečne zene i devojčice trče u pravcu iz koga je glas dopirao.
Na tv-u vesti, majstor stolar nešto premerava…
“Slušate li vi šta oni rade? Znate, ja kažem ženi da više nikada neću glasati, a i njoj sam rekao da ne izlazi na izbore. Ja sam trideset godina radio i šta imam sad – otekle vene i išijas! Nego… Ovde bi saksija stvarno fenomenalno legla. Drvo života. Moja žena ima dva. Znate, mene je cveće uvek nerviralo, i sve te ženine gluposti po stanu, ali ovo je nešto sasvim drugo. Kad bi vi samo znali kako to ulepša prostor.”
Ivan puši i gleda kroz prozor. Nataša više neće živeti sa njim, u to je od danas gotovo siguran. Ormarić je nepotreban, ali je bolno misliti o tome. Opet, kad bi se samo moglo misliti o bilo čemu drugom, ili uopšte ne misliti…
Devojčice se nisu vratile. Vetar je iz otvorenog kontejnera izvadio prljavu dvolisnicu dnevnih novina koju sada vuče po travnjaku. Ivan ne zna da li je tužan ili se prepušta bednoj patetici… kažiprstom skida zanoktice sa palca.
Odjednom, naglo okrene glavu ka unutrašnjosti sobe, jer zvučnici računara počinju (Natasa?!) da emituju kratke šumove kao kad su u frekvenciji sa …
“Daaaaaa”, majstor stolar oteže u slušalicu svog mobilnog telefona.
“Jesam….kod jedne mušterije… da, ne, da, nisam stigao, ne moras, podgrejaćeš grašak kad se vratim…zdravo! “
“Žena!”, rece majstor stolar gledajući domaćina,“Eto, nisam se setio pitati je gde moete kupiti ono cveće. Mislim, ne cveće već….”
“Drvo života, mislite.”, prekide ga Ivan, a onda uhvati vazduh i dodade “nego, majstore, da popijemo po jednu.”
*fotografija preuzeta sa althouse
Slični tekstovi:
Facebook komentari:
Poslednje Komentarisano