Niko i ništa u Parizu i Londonu

Piše Aleksandar Janković - Prikazi | 2 komentara

Jan 12, 09

Najčudniji lik koga sam ikad video u hotelu bio je jedan pomoćni radnik. Unajmili su ga za dvadeset pet franaka dnevno, da zameni Madjara koji je bio bolestan. On je bio Srbin, nabijen, okretan covek od oko dvadeset pet godina, koji je govorio šest jezika, uključujući engleski. Činilo se da zna sve o hotelskom poslu i do podne je radio kao crv. A onda, čim je izbilo dvanaest, postao je mrzovoljan, počeo da zabušava, krade vino i na kraju sve to krunisao time što je otvoreno prošetao okolo sa lulom. Pušenje je bilo, naravno, najstrože zabranjeno. Direktor je to odmah saznao i sišao da razgovara sa Srbinom, cepteci od besa.

- Kog djavola znaci to pušenje ovde? – dreknuo je.

- A kog djavola tebi znači takvo lice? – mirno je uzvratio Srbin.

Ne mogu da izrazim bogohulnost takve primedbe. Da je plonžer rekao tako nešto glavnom kuvaru, ovaj bi mu bacio lonac vrele supe na glavu. Direktor je samo rekao “Otpušten si!” pa je Srbin u sva sata dobio svojih dvadeset pet franaka i po propisu otpušten. Pre nego sto je izašao, Boris ga je upitao na ruskom šta to izvodi. Rekao mi je da je Srbin odgovorio:

- Slušaj, mon vieux, oni moraju da mi plate dnevnu zaradu ako radim do podne, zar ne? To je zakon. A što bih dalje radio kad već dobijam te pare? Evo kako to ide. Odem u hotel, dobijem posao kao dopunski, i ozbiljno rmbam do podne. Čim otkuca podne, počnem da pravim takva sranja da mogu samo da me šutnu. Zgodno,a? Uglavnom me šutnu do pola jedan; danas je potrajalo do dva; ali nije bitno, uštedeo sam sebi četri sata rada. Jedini je problem što ne možes dvaput u istom hotelu.-

Izgleda da je istu akciju izveo u polovini hotela i restorana u Parizu. Verovatno nije bilo teško tokom leta, jer se hoteli inače štite koliko god mogu pomoću crne liste.

George Orwell , Down and Out in Paris and London, 1933.

Slični tekstovi: