Lice i naličje

Piše Aleksandar Janković - Stavovi | 0 komentara

Slika koju vidite napravljena je na sajmu automobila pre nekoliko godina, a posto je objavljena na jednom internet portalu, iz nekog cudnog razloga, posveceno joj je puno paznje naseg valjanog gradjanstva.

Komentari su bili manje ili veće zgražavanje, a neki su imali i prizvuk poziva na linč. U svakom slučaju, svi su ovo osudili, a najčešće ponavljana reč bila je drolja.

Pošto mi je malo muka od prinudnog pristajanja na razne kvazi moralne idiotizme samo zarad očuvanja mirne površine baruštine u kojoj se pliva, pokušaću što bolje da objasnim moje poimanje pomenute reči.

Ko je drolja?

Drolja je žena koja se 17 godina, jednom nedeljno, u srećnom braku jebe sa mužem koga je prestala voleti malo pre ili malo posle venčanja, ako ga je uopšte ikada i volela.

Drolja je osoba koja plače pred poslodavcem, profesorom ili bilo kakvim autoritetom kako bi zadržala ili osvojila nezasluženu poziciju.

Drolja se razlikuje od prostitutke jer cenu ne saopštava, ali je debelo i konstantno naplaćuje.

Drolji se mogu po brojevima klasifikovati izrazi lica.

Drolja je osoba koja je izabrala saputnika objektivno sagledavši njegovo materijalno stanje i sve okolnosti od uticaja na materijalnu perspektivu.

Drolja je časna žena koja prva podiže ruku za predlog o spaljivanju seoske vestice.

Za drolju su potomci investicija.

Drolja je kvalifikacija koju nisam nikada u životu upotrebio.

Drolja je pun kurac u prodavnicama, domovima, pijacama, bankama… svuda.

Drolje imaju grimase umesto osmeha.

Drolje uvek imaju plan.

Drolje te mrze kad uspevaš.

Drolje te vole kad propadaš i iskreno te sažaljevaju

Na kraju, da bi ućutkao radikalne borce za ženska prava i ravnopravnost polova, reći ću da se ovo odnosi na sve drolje, bez obzira da li čuče ili stoje dok pišaju.
No, ako je već reč samo o ženama, možda bi bilo zanimljivo primetiti da su muskarci u svojim komentarima bili za nijansu uzdržaniji u moralnoj oceni, osudi. Ovako gromogasno manifestovana ljudska sklonost robovanju predrasudama podsetila me je još na nešto. Naime, pisajući ovo setio sam se zanimljive Eme Goldman, koja je u zborniku “Anarhizam i feminizam”, pisanom početkom prošlog veka, razbila neke od krivotvorina u koje sam poput mnogih naivno verovao. Radilo se o sledećem…
Svakako da se danas zakon koji je ženama doneo pravo glasa smatra vrlo liberalnim prekidom dotadašnjeg varvarskog običaja, ali je korisno znati i zašto se to desilo. Znati da su za to zaslužne najdekadentnije političke grupacije, kao i crkva, a iz razloga koji teško da ikome lako može pasti na pamet, i koji je upravo suprotan onome što nam je logika naložila da pretpostavimo. Naime, glavni argument zagovornika “ženskog glasa” bio je taj da će one, pošto se ne kockaju, ne opijaju i ne odlaze u smrdljive bordele, učiniti politiku moralnijom i očistiti je od greha!
Koliko to, iako današnjem čoveku čudno zvuči, ima smisla, dokazuje i činjenica da je prvi zahtev po ulasku u svet politike koji su žene predložile, bio upravo da se to isto novodobijeno pravo onemogući takozvanim “javnim i nemoralnim” ženama.
…Toliko o slobodarskim idejama.

Takodje, pitanje o tome ko bi vršio procenu tudjeg morala smatralo se, a i danas se smatra apsurdnim, baš kao što je, sudeći po pomenutim komentarima, osoba sa fotografije bez sumnje drolja. Baš kao što znaju je nebo gore, a zemlja dole. Baš kao što su znali da je zemlja ravna ploča. Baš kao što danas znaju da je zemlja okrugla.

Kako pametan čovek moze zeleti demokratiju, to udruživanje ubogih i nakaznih koji su zbog brojnosti postignute uz pomoć poput korova dobre reprodukcije zaseli u sedlo, a onda tiho i lagano laž promovisali u istinu, kukavičluk u hrabrost, a nakaznost u lepotu.

Takav svet je danas neveselo mesto za život, a da u njemu ne postoji makar promil onih koji će mu pokazati pizdu ili kurac, ne bi imalo smisla ni živeti.

Slični tekstovi: